Aleksinčanka slika ikone poput starih majstora

Konstantno učenje, rad i zalaganje, ali i crkva i religija, uticali su na to da mlada Aleksinčanka Jovana Savić sebe pronađe u ikonopisanju. U radu se drži tradicije, vere i starine, pa njene ikone podsećaju na one koje su nekada slikali poznati ikonopisci.

Kao umetnik za koje inače važi da su drugačiji od “običnog sveta” po senzibilitetu i načinu izražavanja, na nju najsnažniji utisak ima sve što je ostavilo pečat u istoriji srpskog naroda. Tako je i zavolela slikarstvo, a potom i ikonopisanje.

Posle osnovne škole upisala sam srednju Umetničku školu u Nišu i to su moji prvi koraci u umetnosti. Ozbiljniji rad svakako je bio na Fakultetu. U procesu traženja umetnik daje celog sebe, ulazi u suštinu, gde na samom kraju školovanja tek predstoji novi početak. Sa dvadesetak godina krenuo je moj aktivan rad, uključivanje u likovnu scenu i jedan aktivan život slikara, prepun novih istraživanja, ambicija i želja – objašnjava svoje početke Jovana.

Njeno umetničko sazrevanje pratilo je i istraživanje tehnika koje najviše odgovaraju njenom senzibilitetu. Sebe je pronašla baš u ikonopisanju, jer je posvećena crkvi i Bogu. Kada slika ikonu drži se tradicije, pa poput starih majstora u izradi koristi jajčanu temperu.

Ikonopisanje me je oduvek interesovalo, a prilika da se upoznam sa tehnikom pružila mi se na Fakultetu umetnosti kao izborni predmet. Tada sam prepoznala disciplinu duha, usredsređivanje misli i ono što me je činilo jako srećnom, posebno stanje zadovoljstva. Zahvaljujući predmetnom profesoru Jadranki Mišić Pejović i mojim interesovanjem da naučim što više o ikonopisanju, a potom je usledio rad koji i danas traje – kaže mlada slikarka.

Radovi mlade slikarke specifični su po tome što ih čine različite teksture – hrapavo, ispucalo, staro, sa akcentima na religiju. Najčešće slika portrete svetitelja, prožete simbolom Pravoslavlja, a sve što radi je kroz ličnu imaginaciju preneseno na platno.

Kada je vreme izrade ikona u pitanju nema pravila. Sve zavisi od veličine daske, predstave svetaca i koliko dnevno radim – objašnjava ona.

Jovanine ikone i freske danas krase crkve Sv. Prokopija u Katunu, Sv. Jovana Krstitelja u Maćiji i Sv. Presvete Bogorodice u Lučini. Izlagala je na preko 80 grupnih izložbi u Aleksincu, Nišu, Beogradu, Kraljevu, Gornjem Milanovcu, Novom Sadu, ali i u Poljskoj, Turskoj, Bugarskoj i Makedoniji.

Trenutno sam u završnoj fazi rada na ikonostasu za novoizgrađenu crkvu u Lučini. Pripremam i svoju prvu samostalnu izložbu – dodaje Jovana.

Ova mlada umetnica smatra da je savremeno doba novo vreme ikonoborstva, jer su površna i pogrešna shvatanja ikone danas rasprostranjena među omladinom.