Bajić: Da je država odlučivala, nikada ne bih snimio film “Crni bombarder”

Reditelj i scenarista Darko Bajić, koji je režirao neke od omiljenih filmova mnogih generacija, kaže da je sedma umetnost poslednjih godina odjednom ušla u fokus političara, koji pokušavaju da odlučuju šta je dobro, a šta nije dobro, ali napominje da niko ne sme da zabrani rad na filmu. Da je u njegovo vreme država odlučivala, dodaje, nikada ne bi bili snimljeni kultni film Crni bombarder i serija Sivi dom.

Pre par dana je glumac i scenarista Dimitrije Vojnov saopštio da je „zabranjeno“ snimanje filma Mezimica, a to nije prvi put posle „crnog talasa“ da se u Srbiji umetničke stvari zabranjuju. Bajić kaže da deo problema leži u Filmskom centru Srbije, jer je na ovom prostoru film odjednom postao fokus i političari pokušavaju da preuzmu funkcije „onih koji će određivati šta je istina, a šta je laž, šta je dobro, a šta nije dobro, šta je patriotski, a šta nije patriotski“.

Dakle u tom smislu mislim da niko ne može da zabrani film koji je jedna komisija Filmskog centra, gde se nalaze profesionalci, odobrila – ističe Bajić.

Nakon što je Filmski centar Srbije izabrao jedan scenario na konkursu, gde stiže i po 80, pojašnjava Bajić, više niko – ni Upravni odbor, ni Vlada, ni predsednik, ni bilo ko ne sme da zabrani rad na tom filmu, jer profesionalci određuju koji će se film snimati i niko drugi.

Ako to nije tako onda okej, hajde da ukinemo Filmski centar, što mislim da bi mnogi želeli i hajde da dozvolimo da onda predsednik države sedne jedne nedelje kad ima dovoljno vremena i oceni šta bi trebalo da se snimi u Srbiji. Ili neko drugi, predsednik Skupštine, ministar kulture ili bilo ko, a na kraju može i neki slučajni prolaznik da ga pitamo koji će se filmovi snimati – priča Bajić.

Bajić kaže da je Filmski centar tekovina ove zemlje, koju su stvorili ljudi da bi omogućili profesionalcima da se na profesionalan način bave svojim filmom. Ističe i da on mora da bude autonoman, te da nijedna politika, političar, niko ne sme da utiče na to koji će se filmovi snimati u Srbiji.

A znate zašto – zato što nama niko ne daje pare da se bavimo filmom, to su pare onih ljudi koji žive u ovoj zemlji. To što je to deo budžeta koji nam se daje ne znači da oni mogu da upravljaju time kako ću i na koji način ja režirati film – napominje reditelj.

Da je tako bilo ranije, kako kaže, on ne bi napravio film Crni bombarder, seriju Sivi dom, a mnogi vredni i veliki reditelji u Srbiji i ovom regionu ne bi uspeli da snime filmove koje danas svi volimo. Ne bi bilo ni kultnog filma Ko to tamo peva, ne bi postojao Slobodan Šijan…

Pustimo da se profesionalci bave svojim poslom, a država je tu da to obezbedi, ali nikada da odlučuje. Da je država odlučivala i da ja nisam bio čovek koji se borio za svoje principe i svoje ideale, ja ne bih mogao da napravim ove filmove. Država treba da obezbedi da mi živimo na normalan način, mi smo njih izabrali na kraju krajeva da vode računa o nama da mi živimo bolje – pojašnjava Bajić.

Reditelj Darko Bajić je i umetnički direktor Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije koji je pre par dana završen, a nakon festivala dao je visoku ocenu publici koja je dolazila i gledala filmove, sa velikim aplauzom očekivala goste i davala im motiv da naprave nove filmove. Ističe i da je festival u Leskovcu uspeo da napravi ostrvo slobode i stvori vernu publiku.

Poznati srpski reditelj završava film o svom ocu, slikaru Milošu Bajiću, koji je bio zatočen na Banjici, pa onda i u Mathauzenu, a o tome kakvi su današnji filmovi i ima li u njima bunta, kako je bilo snimati Rat uživo i da li mu je prijalo da snima filmove sa sportskom tematikom, pogledajte u intervjuu „15 minuta“.