Bane Janković: Cirkus smo svi mi, to je nešto što nam se dešava

Ispovedni roman, svojevrsni obračun autora sa samim sobom, u kome su anđeli glavni likovi i predstavljaju personifikaciju različitih ljudi i karaktera koje svakodnevno susrećemo u životu – to je ukratko ono što čitaoci mogu da očekuju od novog romana niškog pisca Branislava Jankovića “Poslednji cirkus na svetu”.

Glavni likovi u romanu su, kaže pisac, anđeli, koji imaju ljudske osobine, a autor kaže da je on na neki način svaki od njih.

Moji anđeli su 2017 godina besmrtni, to je jedina njihova moć – da ne mogu da umru, iako su inače ljudi kao i svi mi. Onda u jednom trenutku postaju smrtni. Moji anđeli, da bi saznali kakvi su ljudi, moraju da se “zaprljalju” – priča Janković.

Priča iz njegovog romana “Suze svetog Nikole” – kada cirkus dolazi u selo, poslužila mu je kao inspiracija za novo delo u koje je smestio anđele. Potom je počeo da ih proučava i istražuje i saznao da ih najmanje ima u Hrišćanstvu, a najviše u Islamu. Njihova imena iz romana zaista postoje, kaže, samo im je on dao “zemaljska imena”.

Zanimljivo je da je direktor njegovog cirkusa sveti Gavrilo, koji je patuljak.

Za sve likove mogu da kažem da sam ih pronašao u prošlim romanima i iskoristio sam ih za nešto novo – dodaje autor.

Urednik romana Nikola Petaković iz izdavačke kuće “Čarobna knjiga” iz Novog Sada kaže da su anđeli u njegovom romanu poslati sa svrhom da dožive i iskuse ljudski rod, ne bi li mu kasnije lakše sudili, mada se to njihovo kasnije baš odužilo.

Slabo se snalazeći u tom svetu oni bauljaju 2017 godina, zaljubljujući se i zgražavajući se nad ljudskim rodom. Ispod svog tog brižljivo satkanog haosa koji je Bane stvorio, ipak viri južnjački i namiguje nepovratno zamršena i razbarušena balkanska duša Branislava Jankovića – navodi Petaković.

“Dok napišem ovih 300 stranica, pročitam 3.000”

Niški pisac se bavi ozbiljnim istraživanjem u toku pisanja, a sve što sazna pretoči u fikciju. Tako se u “Poslednjem cirkusu na svetu” našla i priča o Aušvicu, gde je jedan od njegovih anđela zajedno u logoru sa Jevrejima.

Itekako sam proučavao, naročito sve što je objavljeno o Aušvicu. Recimo mnogo onih koji su oslobođeni nakon rata i pušteni su iz logora, izvršili su samoubistvo. Tu je i priča o prelasku pagana u hrišćanstvo, moja omiljena tema, tu je i priča o inkviziciji, o spaljivanju veštica, isto po istinitom događaju koji se desio u Francuskoj. Dok napišem ovih 300 stranica, pročitam jedno 3.000 – kaže Janković.

Dok piše nema plan, već jedna rečenica piše drugu, potom druga treću, ali zato uvek ima “ideju u glavi” i zna kako će se roman završiti. I sam sebe iznenadi svojim pisanjem, kaže, jer nikad ne zna šta je sledeće što će mu „pasti na pamet“ da napiše.

Ponekad zaista jedva čekam da se vratim kući i nastavim sa pisanjem, jer me baš zanima šta ću da napišem dalje, kao da čitam knjigu – dodaje Janković.

Dok piše ne misli na čitaoce, kaže, već samo prati sebe, ali mu je ipak važno da se rukopis na kraju dopadne onima koji čitaju.

„Da sam pisao nekoliko vekova ranije zapalili bi me“

Na promociji njegovog novog romana koja je održana u Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac” u Nišu okupilo se na desetine ljudi gotovo svih generacija, a pojedini kažu da ne pamte tako posećenu promociju. Kako se tada moglo čuti, Jankovićev književni opus je karakterističan po žanrovskoj i motivsko-tematskoj raznovrsnosti, a odlikuje ga i stvaralačka hrabrost.

On je pisac koji ne prestaje da iznenađuje čitaoce, ali izaziva i burne reakcije javnosti.

Njegov roman “O vukovima i senkama” izazvao je sablasan crkve, “Vetrovi zla” svađu između istoričara i pisaca, “Peta žica” čekala je 6 meseci da dobije dozvolu da bude predstavljena u ženskom zatvoru u Požarevcu, a s druge strane “Suze Svetog Nikole” se nalaze u nekoliko srednjih škola u Srbiji kao izborna lektira – čulo se na promociji.

Janković na to kroz šalu kaže – da je pisao nekoliko vekova ranije, zapalili bi ga.

Podsetimo, ovo je peti roman niškog pisca Branislava Jankovića, a dosad je objavio romane: “O vukovima i senkama”, “Suze svetog Nikole”, “Vetrovi zla” i “Peta žica”.