„Biblioteke bez korupcije, da pomognu građanima da dođu do informacija“

Iako je biblioteka najdemokratskija ustanova u koju, bez izuzetaka, svi mogu da dođu, savremeno doba zahteva njenu još veću demokratizaciju u smeru obezbeđivanja građanima dostupnost informacija, smatra doktorka informaciono-komunikacionih nauka Vesna Crnogorac. Ona je objavila knjigu „Javne biblioteke i demokratija“ o kojoj profesor Josip Kregar kaže da je veoma vredno delo koje prikazuje bibliotekarstvo kao „most između građana i vlasti“.

Kako je mnogim građanima teško da naprave ovu sponu, biblioteke bi, smatra Crnogorac, trebalo da preuzmu i tu ulogu, pored tradicionalne – izdavanje i briga o knjigama. Biblioteke bi, stava je, trebalo da omoguće građanima pristup informacijama od javnog značaja.

Novinar ili drugi građanin ne mora uopšte toliko da se muči – da piše organima, da se ganja. Pre nego što će otići na šalter neke ustanove ili državnog organa može otići u biblioteku i pitati: Možete li da mi nađete tu i tu odluku, na koliko vremena radi taj i taj, kad je zaposlen?…Biblioteka ima mnogo načina da to bezbolnije radi, brže, efikasnije od građanina – navodi Crnogorac.

Osim ove uloge, u novoj „bibliotekarskoj paradigmi“, ova ustanova kulture koja je inače deo sistema, trebalo bi da radi na prosvećivanju građana.

Druga stvar je da edukuje građane, da podiže svest. Da pomaže ranjivim kotegorijama ljudi koji ne znaju da imaju neka prava. Mnogo ima kategorija građana koji su potpuno sami i ne znaju da imaju prava na bilo šta – ističe autorka.

Uprkos tome što treba da budu okrenute građanima, u nekim bibliotekama se rade suprotne stvari – korpcija, nepotizam i ostale negativne pojave su česte u ovim ustanovama. Autorka knjige „Javne biblioteke i demokratija“ podseća da je u niškoj Narodnoj biblioteci „Stevan Sremac“ 2015. bila otkazana promocija knjige novinara Večernjih novosti Srđana Škora „Vučić i cenzura“.

U nekim bibliotekama imate i cenzuru, navela sam primer kada je Srđan Škoro hteo da promoviše knjigu o Vučiću i kada je direktorka to odobrila, pa zabranila. To je mnogo paradigmatično – kako može direktor da ukalja institucionalni intergritet ustanove, da uskrati građanima pravo na informacije? To je cenzura – konstatuje Crnogorac.

U recenziji knjige Vesne Crnogorac, objavljenoj u Danasu, profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu Josip Kregar kaže da su njene ideje sasvim praktične i da su bibliotekari spremni da preuzmu novu ulogu. Ocenjuje je kao vredno delo, ali autorka sama pod znakom pitanja ostavlja hoće li neko želeti da se njene ideje oprobaju. Za njih je, dodaje, u svom delu već razradila modele.

Njenu knjigu izdao je Clio 2018. godine. Vesna Crnogorac je stručnjak u oblasti bibliotekarstva, i bila je dugogodišnji sekretar Bibliotekarskog društva Srbije, članica Svetskog komiteta za slobodan pristup informacijama i slobodu izražavanja. Uprkos tome, trenutno ne radi ni u jednoj niškoj ustanovi. Vodi Centar za integritet i osvedočeni je borac protiv korupcije. Bila je i članica Lokalnog antikorupcijskog foruma u Nišu.