Čudesni hleb pirotskog ratnika Alekse

Umešen pre 103 godine, hleb koji je vojniku Aleksi Zdravkoviću iz Pirota u Balkanskim ratovima bio amajlija koja ga je čuvala od smrti, a potom celom njegovom puku u I svetskom ratu svetinja, jedinstven je eksponat koji danas čuva Muzej Ponišavlja.

Kako objašnjava istoričarka i kustos pirotskog Muzeja Mila Panajotović, hleb je Aleksa poneo sa sobom u rat zbog zaveta njegove majke da prvo vojničko sledovanje, odnosno tain, sačuva jer je verovala da će ga on tako čuvati od smrti. Ovaj vojnik vratio se iz dva rata sa hlebom, kao i odličjima.

U početku Aleksa nije verovao u majčine priče, pa je za čuvani hleb znala samo nekolicina njegovih drugova. Međutim, rat je nosio strahote koje su ga zaobilazile, pa je počeo da veruje u svoju amajliju – kaže Panajotovićeva.

Napominje da je Treći pešadijski puk prvog poziva, u kome je Aleksa bio nosilac zastave, u presudnom trenutku pritekao u pomoć svojim saborcima u bici na Oblakovskom visu nakon koje je ubrzo i završen I balkanski rat.

Usred najvećeg okršaja, u noći pre pobede kod Bitolja, metak je udario u Aleksinu čuturicu punu vode. U to vreme čuturice su pravljene od stakla, obavijene sa dva poklopca. Metak je probio poklopac i staklo, ohladio se u vodi i ostao u čuturici. Aleksa je ostao nepovređen i pošto mu je čutura spasila život, čuvao ju je zajedno sa metkom kao ratni trofej – objašnjava Panajotovićeva.

---

Amajliju celivao ceo puk pred bitku

Istoričarka Muzeja Ponišavlja u Pirotu kaže da se Aleksa u I svetskom ratu opet našao u istom puku, tada kao narednik, a u svojoj torbici opet je nosio svoje talije – hleb i čuturicu.

Dok se njegov puk nalazio na položajima u Mačvi i dugo odolevao napadima, u jednom trenutku puk je bio primoran da se povuče sa prve borbene linije. Tada je Aleksa primetio da je ostao bez torbice sa amajlijama i odlučio je da se vrati u rov po nju. Uzalud su ga drugovi odvraćali od te, po život opasne namere, on bio uporan i pronašao je torbicu  – kaže istoričarka pirotskog Muzeja.

Već tada ceo puk je znao za Aleksin tain i svi su verovali da je svetinja, pa su ga čak celivali kao ikonu pre svakog odlaska u boj. Vojnik iz Pirota je sa hlebom u torbici preživeo i povlačenje preko Albanije, a kad je stigao na Krf i dovoljno se oporavio, premesio je hleb koji je počeo da se raspada.

Priča o čudesnom hlebu širila se među srpskim ratnicima kroz logor, pa je dospela i do Francuza i Engleza, koji su dolazili da ga vide i pokušali da ga kupe nudeći velike svote novca – kaže Panajotovićeva.

---

Orden za hrabrog i snalažljivog vojnika

Kada se I svetski rat završio Aleksa se vratio kući sa Ordenom Karađorđeve zvezde na grudima i zastavom u rukama. Orden je zaslužio jer se, kada je njegov puk u vreme Kolubarske bitke ostao bez municije i bombi, dosetio kako da nadmudri neprijatelja.

Dao je znak maramom i neprijatelj je prestao sa paljbom, a onda je podigao svoju tabakeru pretvarajući se da drži bombu i viknuo da naša vojska ima još pedesetak takvih, te da bi im bilo bolje da se odmah predaju. Kako se u austrougarskoj vojsci nalazilo mnogo ljudi koji su znali srpski jezik, shvatili su poruku i predali se „dobro“ naoružanoj srpskoj vojsci – objašnjava istoričarka.

---

Hleb se izlaže u izuzetnim prilikama

Muzej Ponišavlja u Pirotu tain – vojnički hleb koji im je ostavio pirotski ratnik Aleksa Zdravković čuva u sefu, a zbog stanja u kojem se nalazi retko kada se izlaže.

Poslednji put izložen je prošle godine povodom stogodišnjice početka I svetskog rata, a izložen je kratko i pre tri godine prilikom obeležavanja stogodišnjice od I balkanskog rata – kaže Mila Panajotović.

Ona objašnjava da se sada hleb sastoji od nekoliko “okamenjenih“ delova, a da je zbog njegove specifičnosti “teško pronaći stručnjaka koji bi mogao da, sa malo para, spreči dalje promene”.