Odmori i raspusti za vreme novogodišnjih praznika pravo su vreme za tople napitke i dobre knjige. Sudija apelacionog suda Miodrag Majić i niški prozni i dramski pisac Dejan Stojiljković preporučuju nekoliko knjiga različitih žanrova koje bi trebalo da se nađu u svačijoj kućnoj biblioteci i koje će dati posebnu čar prazničnim danima.
Uz miris mandarina, kestena i kuvanog vina, zimu, ali i početak godine trebalo bi upotpuniti interesantnim štivom. Oni koji nisu uspeli da otputuju negde za vreme praznika, ipak će makar putem knjige, moći da zavire u neke druge svetove, vremena i živote drugih ljudi.
Istaknuti pravnik Miodrag Majić koji je na ovogodišnjem Niškom sajmu knjiga promovisao svoj novi roman Rudnik, ističe da kako je reč o praznicima treba ih započeti vrhunskom burleskom Zabava može da počne u kom Nikolo Amaniti pokazuje sve karakteristike svog spisateljskog talenta.
Vešto vođenje nekoliko različitih priča koje se spajaju u izuzetno komični ali i opominjući krešendo. Na pozornici rimskog parka Vila Ada sreću se novopečeni bogataši, satanisti ali i olimpijski emigranti iz Sovjetskog saveza koji su već pola veka skriveni u katakombama. I zabava može da počne – navodi Majić.
Roman Češljugar autorke Done Tart koji je 2014. godine dobio Pulicerovu nagradu za književnost, takođe se našao na Majićevoj listi knjiga koje morate pročitati.
Napominje da ni sam ne zna koliko puta je prethodnom periodu preporučivao ovo delo i dobijao zahvalnost nakon što se njegova preporuka uvaži.
Snagom njenog pripovedanja ovaj savremeni ep nastaje iz priče o jednoj slici, tragičnom događaju i jednom dečaku kojem Fabricijusovo delo ostaje jedino sećanje na majku i život kakav je nekada postojao. Ne dozvolite da vas obim ovog romana uplaši. Vredi svake stranice – poručuje Majić.
Za kraj Majić preporučuje prvenac njegovog kolege Ferdinanda Fon Širana – Žločini, u kome je ispisano jedanaes kratkih priča o istinitim događajima iz njegove prakse.
Niški autor više romana, dramskih tekstova i strip-scenarija Dejan Stojiljković od poznatijih naslova izdvaja jedan od najznačajnijih dela u istoriji svetske književnosti Mobi Dik Hermana Melvila, ali se osvrće i na domaće pisce.
Prozno delo Niodkuda s ljubavlju pesnika Đorđa Matića našlo se među njegovim favoritima, a kako kaže naročiti utisak ostavljaju male-velike životne mudrosti koje pripovedač saopštava bez viška ambicije i sujete i za koje se jasno vidi da su stečene organski, iskustvom.
Na redu je i antiratni roman Klanica 5, za koji kaže da je jedan od ikada napisanih sa tom tematikom.
Odiseja kroz besmisao, krv i stradanje, sa fokusom na zlikovačko bombardovanje Drezdena koje je na neki način anticipiralo slične događaje, kao što je, između ostalog NATO agresija na SRJ 1999 – opisuje Stojiljković.
Ratna tematika je i u knjiizi Barbarosa Džonatana Dimblbia, koja predstavlja obimnu istorijsku studiju o vojnoj operaciji u Drugom svetskom ratu koja je kao krajnji ishod imala uništenje nacističke Nemačke i njene vojske.
Dugo godina je značaj i doprinos borbe SSSR protiv nacista potcenjivan i pogrešno interpretiran ali ovde se jasno, kroz dokumente, dokaze i svedočanstva ukazuje na to da bi današnji svet drugačije izgledao da se Hitleru nije desio krah pred Moskvom – objašnjava Stojiljković.
Kao poslednju, ali ništa manje vrednu knjigu preporučuje Orahovu ljusku Ijana Makjuana. Roman napisan iz neobične perspektive nerođenog deteta, kako ga opisuje, britanski ciničan, stilski besprekoran, sa trilerskim zapletom i pronicljivim i dubokim promišljanjima o ljudima i svetu u kome živimo. U jednoj trenutku, Makjuan je u njemu čak uspeo da predvidi i rat u Ukrajini, ističe.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Saifedean Ammous – „The Bitcoin Standard“