Dok sve ovo ne prođe – umetnici u Nišu i Skoplju prilagođavaju se na novu stvarnost [video]

U gradu festivala nema “Nišvila”, ni “Filmskih susreta”, publika u Nišu ostala je i bez pozorišnih predstava, koncerata klasične muzike i rok svirki. I u Skoplju je ograničena privilegija ljudi da uživaju u pozorištu, filmu, koncertima, operi i baletu – izvođenja su ili zabranjena ili gledaoci sami, zbog opreza od njih odustaju.

Umetnici iz oba grada stanje u kulturi u vreme epidemije uglavnom opisuju isto – “katastrofa”, a i pored toga traže način da se “novoj stvarnosti” prilagode i u njoj opstanu.

Kako to rade u situaciji koja je i zvanično vanredna, u razgovoru sa niškim umetnicima na praznoj sceni, u koncertnim halama bez publike i pred zatvorenim vratima galerija, odgovore je potražio Nikola Marković, književnik koji utočište od globalne bolesti nalazi takođe u umetnosti.

Pred zgradom Pozorišta lutaka, u kom nema predstava, susreo se sa sociologom kulture Nikolom Božilovićem, koji svoju naučnu oblast prvi put posmatra u novom svetlu.

Kultura danas doživljava nešto što za našeg života nije imala. Vidim kulturu koja nekako pokušava da se snađe u novoj situaciji i koja se uglavnom ne snalazi – kaže profesor Božilović.

Prema njegovom objašnjenju, umetnost ne postoji ako ne komunicira, ne ide u publiku i tako ne ostvaruje neki uticaj.

U estetici sociologije umetnosti poznata je trijada umetnik-delo-publika, važni su njihov međuuticaj i međudejstvo, kao i takozvani feedback efekat koji dela ostvaruju na publiku – priča Božilović.

Iz ove trijade u Narodnom pozorištu Niš izuzeta je publika, ali i više glumaca koji zbog infekcije korona virusom ovih dana ne rade.

Samo postojanje pozorišne umetnosti, njena osnovna svrha, jeste taj susret glumaca i publike. Nažalost, ne možemo u svom punom kapacitetu to da ostvarimo – kaže direktor Narodnog pozorišta Spasoje Ž. Milovanović.

Problem pozorištu stvara to što je nemoguće praviti planove i pridržavati ih se, a pozorište bez jasnog plana, tačnih datuma premijera i gostovanja, kaže, baulja.

Ova situacija je nesigurna i moramo da joj se prilagodimo i naviknemo da živimo sa njom. Objavljivali smo snimke predstava i prvog dana kada smo postavili prvu predstavu, imali smo više od 40.000 pregleda i pukao nam je sajt – govori Milovanović.

Jedina ustanova kulture čija vrata za Nikolu Markovića, ni publiku, nisu bila zatvorena, jeste Niški simfonijski orkestar, gde je te večeri koncert organizovan u skladu sa svim važećim merama.

Prodajemo ulaznice za trećinu mesta, ali ne za prva tri reda da bismo napravili još fizičke distance. Kao što vidite, postoje barijere između publike i umetnika na sceni – pokazuje direktor Niškog simfonijskog orkestra Svetozar Vezenković.

Među prvima koji su oboleli od kovida u Nišu bili su upravo članovi Simfonijskog orkestra.

Posao je podrazumevao česta putovanja i gostovanja, članovi orkestra su tako bili izloženi i suočili se sa posledicama virusa na samom početku pandemije.

Dok se koncerti klasične muzike slušaju uz ograničenja, rokenrol svirki uopšte nema. Posle devet meseci, želja publike za njima sve je veća, a muzičari su željni bine.

Jedva čekam samo da stanem ispred bine, da čujem bilo šta. Toliko smo se zaželeli neke žive svirke. Ja sam poslednji rok koncert radio krajem januara, bio je humanitarni. Da sam znao da će ovakva situacija da bude, verujte da bih celog februara radio samo humanitarne koncerte – govori Dejan Dinić iz udruženja “Balkanrock”.

Dodaje da je dodir publike i benda velika stvar u rokenrolu, a datoga ove godine nema.

U kafanama nedostaje dodir muzičara i gostiju, a Nikola Marković je baš za kafanskim stolom razgovarao sa Mišom Jovićem, članom čuvenog niškog ansambla “Groš”.

U našim krajevima i našem narodu, praktično nema života bez kafane. Sa eliminisanjem kafane kao mesta susretanja, i ta socijalna distanca je realno sve prisutnija. Ljudi se udaljavaju jedni od drugih, ta mesta gde se zbližavaju i gde se osećaju toplije polako se prazne i prosto nestaje ta emocija – priča Jović u skoro praznoj kafani.

Novu stvarnost opisuje ovako – pola godine kao da nema.

Nas sedmorica smo 32 godine zajedno. Ne pamtimo ni mesec dana ovakvog vremena. U trenutku kada nemate prostor gde možete da radite, ne možete ni da zaradite. Hvata se svaki trenutak koji je moguć da ljudi imaju malo zabave koliko im okruženje i broj zaraženih omogućavaju – govori ovaj muzičar.

Za pesmu koja bi mogla da opiše položaj u kom su trenutno kultura i umetnost, Jović bira izvornu nišku pesmu o juveliru Aleksi “Udavija se niški kalfa”.

To je jedina pesma koja na tu stranu može da naginje. U našem spotu je on ustao, nismo dozvolili da se stvarno udavi – kaže Jović.

Trenutno se, kažu Nikolini sagovornici, davi i kultura.

Odlika umetnika jeste kreativnost, pa u situaciji kada nema mnogo konkretne pomoći, smišljaju načine kako da ne dozvole da potpuno potone.

---

Skoplje: Predstava nema, koncerti klasične muzike „bez hemije“

Sa istim problemima suočavaju se i države u regionu. Uživanje u pozorištu, filmu, koncertima, operi i baletu u Skoplju je ograničeno – neka izvođenja su zabranjena, a odlazak na druga gledaoci, zbog opreza, sami uskraćuju.

Predstava u Makedonskom narodnom pozorištu trenutno nema, a u oktobru su bile prodate 282 ulaznice, čak 25 puta manje nego za isti mesec prethodne godine.

Ulaznice za Filharmoniju, pre pandemije, bilo je neophodno rezervisati deset dana unapred, a sada je moguće kartu kupiti pred sam početak koncerta, i pored toga što je velika sala za 1.000 ljudi ograničena na 300 mesta.

Nema one hemije i atmosfere koje je bilo na redovnim koncertima kada se sala bila puna do poslednjeg mesta, to je bio prekrasan prizor – kaže direktorka Filharmonije Tina Ivanova.

Koncerti se mogu pratiti onlajn i u direktnim prenosima na javnom servisu, ali je kontakt publike i umetnika na sceni ono što nedostaje i muzičarima i gledaocima.

Nedostaje i muzičarima makedonske folk scene koji su mesecima na pauzi od posla i bez denara prihoda. O tome u kafani, sa ograničenim radnim vremenom i bez drugih gostiju, govori Blagoja Grujovski.

Ipak smo potpuno svesni toga što se dešava. Jednostavno treba da budemo strpljivi dok sve ovo ne prođe – kaže Grujovski.

Slikari ne moraju da čekaju. Za njih, kako govori umetnica Škurte Ramuši koja u tetovskoj galeriji izlaže svoj ciklus “Raj na zemlji”, ovakve okolnosti daju dovoljno vremena i inspiracije za stvaranje.

Kako kultura i umetnici opstaju u vreme epidemije, pogledajte u dokumentarcu makedonske televizije 360 stepeni i Južnih vesti.