„Drainčeva nagrada“ književniku iz Trstenika Veroljubu Vukašinoviću
Prestižna književna nagrada, koju dodeljuje Narodna biblioteka „Rade Drainac“ ove godine je jednoglasnom odlukom žirija, kojim je predsedavao književni kritičar Goran Maksimović, dodeljena književniku iz Trstenika Veroljubu Vukašinoviću. On je nagrađen za zbirku pesama Tilić, koju je objavila „Pravoslavna reč“ iz Novog Sada prošle godine.
Govoreći o pristiglim knjigama, predsednik žirija ističe da je odluka doneta jednoglasno i da su se nakon dve sesije od 36 naslova u uži izbor našle 3 knjige. 
Ove godine je na konkursu pristigao nešto manji broj knjiga, ali to nije uticalo na kvalitet. U uži izbor su izdvojene 3 knjige, „Arapski kapričo“ Miroslava Aleksića, „Mutni nagoveštaj kiše“ Jelene Lengold i „Tilić“ Veroljuba Vukašinovića za koju smo jednoglasno odlučili da dobije nagradu – rekao je Maksimović.
Vukašinović ulazi u red najizrazitijih liričara srpskog jezika, dodaje Maksimović, a nagrađena knjiga Tilić pokazuje pesnikovu sposobnost da vodi kreativan dijalog sa ljudima i biljkama, stvarima koje ga okružuju i sa sopstvenom dušom koja je neiscrpan izvor pesničkog nadahnuća. 
Autor nas suočava sa neprimetnim ili skrajnutim pojavama, a iznad svega sa prefinjenim ljudskim emocijama i izrazitim čovekoljubljem. U tom dijalogu Vukašinović ostvaruje jedan potpuno nov lirski svet i pesnički jezik koji nas vraća u dubine našeg mitskog postojanja i živu vezu između prošlosti i sadašnjosti – tvrdi Maksimović.
Inače, pesnik Veroljub Vukašinović je rođen 1959. godine u okolini Trstenika, a završio je jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Do sada je objavio na desetine knjiga pesama, među kojima su Čežnja za vrtom 1993., Povesmo 1995., Kako je tiho Gospode 1999., Iznad oblaka 2012., Vetar i dažd 2017. godine, a dobio je i veliki broj pesničkih nagrada poput nagrade „Milan Rakić“, „Pečat varoši sremskokarlovačke“, „Jefimijin vez“, „Srboljub Mitić“, „Kočićevo pero“.
Vukašinović je član Udruženja književnika Srbije i Književnog kluba „Bagdala“ u Kruševcu.
Nagrada „Drainac“ će biti dodeljena u okviru obelažavanja drugog dela 52. Drainčevih književnih susreta koji će biti od 24. avgusta do 8. septembra, a koje će obeležiti bogat kulturni program i druženje sa pesnicima koje će osim u Prokuplju i Kuršumliji biti organizovano i u blačkom selu Trbunje, u rodnoj kući Rada Drainca.
Autor:
Lj.M.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
3Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Predsednik zirija siri bosnjacku gramatiku, a bas ga briga sto Ivo Andric nema ulici u Nisu
Jao, evo ih opet ovi Beograđani i njihovo „Radeta“, „Mileta“ i slične mušice. 🙁
Reči u poslednjem pasusu pripadaju novinaru koji je pisao tekst, a ne predsedniku žirija. Imena kao Rade, Mile i sl. mogu da se menjaju na 3 načina i to je deo bogatstva srpskog jezika, a ne razlog za podele. A po vašoj logici da je promena Rade-Rada-Radu „bošnjačka“, pitam vas: zašto bi Ivo Andrić imao ulicu u Nišu, tj. kakve on veze ima sa tim gradom i južnjačkim (inače prelepim) dijalektom?