Evropska godina kulturnog nasleđa i u Nišu

Radionicama za najmlađe, šetnjama gradom uz stručne vodiče, te posećivanjem ustanova kulture i Niš se pridružio proslavi Evropske godine kulturnog nasleđa. Ipak, dok su u Nišu aktivnosti uglavnom namenjene samim Nišlijama, Evropska unija pomaže svojim članicama da uz pomoć svog kulturnog nasleđa razvijaju turizam, pa one i profitiraju.

Cilj aktivnosti, koje će tokom cele 2018. godine sprovoditi EU info kutak u Nišu, upoznavanje je sa kulturnim i istorijskim nasleđem Niša. Interesovanje za posete ustanovama, ture i radionice je toliko, objašnjava Marija Marinković iz EU info kutka, da često ne mogu da prihvate sve prijave.

Sprovodimo različite aktivnosti, kroz kampanju kulturnog nasleđa nastojimo da približimo svojim sugrađanima, mada i svima zainteresovanima, one osobenosti našeg grada. Da ih podsetimo na one kulturno-istorijske podatke koje su učili u školi, ali su ih možda negde zaboravili i da im ih predstavimo kroz jedan atraktivan i prijemčiv način – priča Marinković.

Iako mnogim aktivnostima Evropska unija podržava očuvanje kulturnog nasleđa, kaže Marinković, među Srbima se često može čuti kako bi pristupanje Evropskoj uniji urušilo nacionalni identitet.

Postoje predrasude naših ljudi da ćemo izgubiti nešto od našeg kulturnog i istorijskog identiteta, ali evo i ova kampanja kulturnog nasleđa je primer ne da nećemo izgubiti, već da nam se pruža prilika da ukažemo na te znamenitosti i na te osobenosti našeg naroda i kulture – rekla je Marinković.

Kada je reč o konkretnijim merama, ulaskom Srbije u Evropsku uniju otvorila bi se mogućnost konkurisanja za Oznaku evropske kulturne baština. Tokom poslednjih pet godina 38 lokacija, za koje je odlučeno da su od posebnog značaja, dobilo je ovu oznaku.

Cilj je doprinos boljem upoznavanju javnosti sa ovim značajnim mestima, a samim tim, ova oznaka doprinosi i razvoju kulturnog turizma koji, kako se navodi u priručniku Argumenti za Evropu, u krajnjoj liniji donosi i ekonomsku korist.

Članstvo u EU Srbiji će doneti mogućnost da učestvuje u programu Oznaka evropske baštine i da podnese zahtev da neki od njenih lokaliteta bude odabran i da ponese Oznaku evropske kulturne baštine. Od 2017. uvedene su i “staze kulturne baštine”, koje prolaze kraj raznih lokaliteta i upućuju na događanja kao što su festivali i izložbe – piše u priručniku.

Naime, reč je o aplikaciji za mobilni telefon, pomoću koje turisti dobijaju informacije i geografske karte kulturnih lokacija.

Značajna je i titula evropske prestonice kulture, koju je Novi Sad poneo za 2021. godinu, a uprava festivala “Nišvil” dala predlog da Skupština Niša donese Odluka o kandidaturi Grada Niša za 2025. godinu.

Za svaki grad koji se izabere za prestonicu kulture, kako piše u priručniku Argumenti za Evropu, predviđeno je 1,5 miliona evra. Kako je cilj ove titule “isticanje bogatstva i raznolikosti kulture Evrope”, pokretanje turizma i poboljšavanje ugleda gradova, mnoge nekadašnje prestonice kulture iskoristile su ovu titulu da unaprede turizam.

Ovom inicijativom kultura se stavlja u sam centar društvenog razvoja i posmatra kao ključ za privredni razvoj društva utemeljen na znanju, inovativnosti i kreativnosti. Mnoge prestonice kulture iskoristile su priliku da u toku tog projekta i nakon njega razviju kulturnu infrastrukturu, omoguće širi pristup kulturi, unaprede imidž grada, razviju turističku privredu i ojačaju kulturne i kreativne industrije – piše u priručniku.

Inače, među Srbima se često može čuti mišljenje da će pristupanje Evropskoj uniji učiniti da ćirilica nestane, iako je ona već tamo. Dokumenti EU se prevode na jezike svih članica, što će reći i na bugarski, odnosno na ćirilicu. Tu je i zabluda o tome da građani neće više moći da peku rakiju ili kolju svinje, koja se takođe ispostavila kao netačna.