Intervju: Bilja Krstić

Biljana Krstić i njen vokalno instrumentalni sastav Bistrik nizom koncerata i sa dva nova albuma obeležiće veliki jubilej deset godina postojanja.

Nakon višegodišnjeg rada na prikupljanju autentičnih audio i notnih zapisa retko izvođene izvorne muzike sa Kosovo, iz južne Srbije, Makedonije, Rumunije i Bugarske, koji su se u izvođenju ove pevačice i grupe Bistrik našli na tri objavljena albuma Bistrik, Zapisi i Tarpoš, u pripremi su dva CD-a kojim će biti oobeležen jubilej 10 godina postojanja Bistrika, i simbolično biti okrenut novi list u muzičkom pravcu koji neguje ova pevačica.

Kako ćete obeležiti jubilej deset godina postojanja i rada sastava Bistrik na čijem čelu se nalazite već deset godina?

– Pa, u ovoj našoj godini jubileja pripreili smo dva CD-a. Prvi izlazi 15. novembra i on je komercijalnog karaktera. Na njemu se nalazi jedna pesma čiji zapis datira iz 1880. godine, zove se „Sedi moma na visoko“. Uporedo smo radili i na CD-u „Akapela“ koji bi takođe  trebalo da ugleda svetlost dana krajem godine. To  jedno ozbiljno i kvalitetno izdanje koje neće biti komercijalno ali će predstavljati jedan pravi muzički bukvar u našoj zemlji.

Jubilej će pratiti i koncertne aktivnosti?

– U planu je dosta toga. Mi smo od juna krenuli sa koncertima, samo tog meseca smo imali osam koncerata u našoj zemlji i okruženju. Imamo dosta poziva, ali Bistrik je kao jedno malo kulturno-umetničko društvo, tako da su nam u godini jubileja jedini problem finansije, da bi smo mogli da sve odradimo onako kako želimo. U svakom slučaju jubilej se mora proslaviti tako da ćemo sa jednim velikim koncertom pre Nove godine, a najverovatnije i za Božić da praktično završiti jednu ozbiljnu koncertnu sezonu velikim koncertom u Beogradu, taman će to biti prilika da promovišemo „Akapela“ album.

Da li radije nastupate u koncertnim dvoranama ili na trgovima i otvorenom prostoru?

– Koncerti na trgovima iziskuju jednu drugu vrstu energije i emocije. Ja moram da vam priznam da više volim da pevam u zatvorenom prostoru, zato što je nekako bolja i prisnija atmosvera. Ali sa druge strane vidim da nas ljudi divno prihvataju upravo na otvorenim scenama. Bilo mi je impozantno kada smo prošle godine svirali na „Bir festu“ u Beogradu, gde nisam ni pomišljala da bi to bila neka scena koja bi išla uz ono što mi radimo, ali se ispostavilo da je to, itekako bilo dobro.

Vaša prijateljica i dugogodišnja saradnica Gorica Popović je do sada davala imena albumima, da li će i sada dati ime novom albumu?

– Razmišlja ona o tome uveliko, ali mislim da ćemo ovoga puta mi sami da krstimo album. Gorica bi morala da da mnogo bolji predlog da bi nas ubedila da je bolji od ovog našeg. Zvaće se po pesmi „Sedi moma na visoko“, na koju smo jako ponosni jer to je najstariji zapis koji smo pronašli. Pesma je prelepa i pomalo neobična, više liči na neku sevdalinku, ima široku melodiju i lep tekst, prava varoška pesma.

Da li to znači da se okrećete nekom novom muzičkom pravcu?

– Da, mi smo se krenuli  na neki način od starije vokalne tradicije i ušli smo u polje varoških i gradskih pesama koje su podjednako interesantne kao ove starije vokalne tradicije. To jesu lepe pesme, ali me smo uradili već tri albuma onako kako smo uradili, sada okrećemo jedan novi list jer ima toliko lepih pesama koje su čini mi se nekako mnogo bliže današnjem vremenu i mislim da ćemo kod publike imati mnogo bolji prijem  upravo sa ovim pesmama.