U letnjim danima oko 300 Nišlija dnevno ponese na čitanje najmanje jednu knjigu iz Narodne biblioteke „Stevan Sremac“. Među najtraženijim autorima su Dragan Velikić, Dejan Stojiljković i Vladimir Kecmanović.
Najtraženija je laganija letnja literatura, kaže Dragana Najdanović šefica odeljenja beletristike u biblioteci, ali dodaje da se ne zaobilaze ni velika dela svetske i domaće književnosti.
Nišlije baš vole da čitaju i aktuelne pisce, ali i proverene klasike. Takođe nema pravila po pitanju žanrova. Sve se traži. Neki čitaoci se rukovode top listama po knjižarama, a neki imaju svoje lične želje – kaže Najdanović.
U niškoj biblioteci kažu i da se u ovom delu godine uglavnom uzimaju knjige koje ne opterećuju i brzo se čitaju.
NIN-ovu nagradu za književnost u 2015. godini dobio je Dragan Velikić za ostvarenje „Islednik“ koje je prema evidenciji biblioteke „Stevan Sremac“ najčitanija knjiga. Na drugom mestu je „Kainov ožiljak“ Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića, roman o misiji Ive Andrića u nacističkoj Nemačkoj.
U prvih pet je i „Top je bio vreo“ roman Vladimira Kecmanovića kome su dodeljena dva prestižna priznanja „Borislav Pekić“ i „Meša Selimović“, a poslužio je i kao scenario za istoimeni film.
Na četvrtom mestu je istorijski triler „Dosije Bogorodica“ Vanje Bulića čija je radnja vezana za odgonetanje tajne plavog safira sa ogrlice Majke Božje.
Na petom mestu je klasik američke književnosti iz 1960. godine „Kako ubiti pticu rugalicu“, Pulicerom nagrađene Li Harper.
Od šestog do devetog mesta su Ju Nesbe sa trilerom „Utvara“, Džordž Martin sa epskom fantazijom „Igra prestola“, Haruki Murakami i „Norveška šuma“ objavljena 1987. godine i Paolo Koeljo sa provokativnom i intrigantnom „Preljubom“.
Listu najizdavanijih knjiga u niškoj biblioteci zatvara Luka Mičeta sa biografijom najnesrećnijeg srpskog vladara opisanom u romanu „Stefan Dečanski“.
Biblioteka u julu i avgusta radi skraćeno od 7:30 do 15 sati, subotom od 8 do 13 sati, a godišnja članarina je 700 dinara.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0