Izložba jednog od najznačajnijih pirotskih slikara u gradskoj Galeriji
Portrete, pejzaže i apstraktne kompozicije pirotskog slikara Slobodana Sotirova ljubitelji umetnosti u Pirotu moći će da vide večeras na izložbi u Galeriji “Čedomir Krstić” od 20 sati.
Biće predstavljena retrospektiva od 38 radova, po rečima direktorke Galerije Radmile Vlatković, jednog od najznačajnijih pirotskih slikara koji se danas svrstava među predstavnike takozvane beogradske kolorističke škole.
Izostavljajući vreme školovanja, njegovo slikarstvo imalo je 3 jasno izdvojena razvojna perioda – period izrade pejzaža, rad na apstraktnim kompozicijama i rad na mrtvim prirodama. Portret je ona nit koja prožima i povezuje pojedine periode i čini njegov umetnički opus celovitim – najavljuje izložbu direktorka.
Nakon završetka izložbe, njegova porodica ostaviče Galeriji legat od 10 slika.
Otvaranje izložbe je u 20 sati.
Autor:
Lj. F.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
1Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Slobodan Sotirov nikako nije pirotski slikar. Ako je nesto vise od svog slikratstva ribolova i zena voleo to je bio Caribrod, pa je celog zivota sebe smatrao Caribrođaninom. To što je deo gimanazije završio u Pirotu i što je njegov otac Krum u vreme Slobodanovog rođenja radio u Pirotu ne čini ga Piroćancem. Mene zaprepaščuje da Pirot kao grad koji koliko toliko ima nešto svoje, svojata tuđe.