Skulpture istaknute vajarke, dela iz dva legata umetnice, kao i dokumentarni filmovi biće prikazani tokom trajanja izložbe „Olga Jevrić – Kompozicija i struktura“ koja će biti otvorena 21. februara u 13:30 u Paviljonu u niškoj Tvrđavi.
Nakon premijerne izložbe održane u Galeriji SANU prošle godine, povodom stogodišnjice rođenja istaknute jugoslovenske i srpske vajarke i niška piblika moći će da doživi putujuću izložbu u čast Olge Jevrić.
Biće predstavljena dela iz dva legata umetnice koja su poklonjena Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Kući legata u Beogradu u pažljivo selektovanom obimu, ističu organizatori.
Više od pet decenija plodonosnog stvaralaštva Olge Jevrić biće predstavljeno delima, koja uključuju sve značajne cikluse i pojedinačne radove – od Predloga za spomenike (1951–1965), koji su prvi smeli iskorak nacionalne skulpture izvan figuracije ka apstrakciji, sve do poslednjih radova u kojima su glavna preokupacija autorke taktilna svojstva materijala – navode organizatori.
Tokom trajanja izložbe biće prikazivani dokumentarni filmovi Skulptura u svetu predmeta i pejzaža – Olga Jevrić, Misli i sećanja, ali i digitalna prezentacija umetničkih fotografija koje je Olga Jevrić stvarala dugi niz godina.
Takođe, izložba se sastoji od oko 80 radova nastalih u periodu od 1948. do 2001. godine.
Olga Jevrić rođena u Beogradu gde je završila odsek za klavir Muzičke akademije 1946. godine, a zatim i vajarski odsek Akademije likovnih umetnosti 1948. godine. Izlaže na XXIX Bijenalu u Veneciji 1958. godine, kada njeno delo biva prepoznato i istaknuto od strane značajnih evropskih likovnih kritičara. Izabrana za dopisnog člana SANU 1974. godine, 1983. postaje prva i jedina žena vajar redovni član SANU. Aktivna u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti, ona postaje predsednik Odbora za Rečnik pojmova iz oblasti likovnih umetnosti i učestvuje u pripremi Likovne enciklopedije Leksikografskog zavoda Jugoslavije i Male enciklopedije Prosvete kao član redakcije.
Opus Olge Jevrić spada u vrhunske domete naše i evropske moderne umetnosti druge polovine 20. veka. Njene vizionarske skulpture su novim materijalima, apstraktnom formom i specifičnim likovnim jezikom trasirale novo poglavlje jugoslovenske skulpture, istovremeno ostajući jedinstvena pojava na našem podneblju. Zbirka koju je umetnica zaveštala Srpskoj akademiji nauka i umetnosti dobila je 2015. godine status kulturnog dobra od nacionalnog značaja, dok brojna inostrana izlaganja i uvrštenje njenih skulptura u značajne svetske umetničke kolekcije, poput kolekcije Muzeja Izraela u Jerusalimu, Nacionalne galerije u Berlinu i Tate Modern u Londonu, potvrđuju da delo Olge Jevrić prevazilazi nacionalne okvire.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0