U najvećoj niškoj riznici knjiga Narodnoj biblioteci “Stevan Sremac”, ljubitelji lepe reči najviše su pozajmljivali skandinavske krimiće, dela svetski popularnog japanskog pisca Harukija Murakamija, kao i ljubavni roman Jelene Bačić Alimpić. Sličan ukus u 2017. imali su i čitaoci u ostalim gradovima juga Srbije.
Kriminalistički žanr na vrhu je lestvice u Narodnoj bibloteci u Nišu, a kako navode bibliotekari, najčitaniji je roman Policija norveškog autora Jua Nesbea o povratku izmašatanog detektiva Harija Hulea, napisanog po uzore na stare američke noar detektive.
U jednoj bolnici leži teško povređen čovek u komi. Njegova soba je pod stalnim policijskim nadzorom i niko ne zna kako se zove taj tajanstveni pacijent. Istovremeno se na mestima starih, nerasvetljenih zločina pojavljuju tela ubijenih policajaca. Nadležni nemaju nikakav trag, a povrh svega nedostaje im najbolji istražitelj ubistava kog su imali – navodi se u sinopsisu romana.
Autor nekih od svetski popularnih romana Norveška šuma i Južno od granice, zapadno od sunca i večiti kandidat čitalačke publike za Nobelovu nagradu Haruki Murakami, na kraju protele godine zauzeo je vicešampionsko mesto po čitanosti u niškoj Biblioteci. Njegova knjiga priča Muškarci bez žene inspirisana je zbirkom pripovedaka Ernesta Hemingveja.
Junaci njegovih priča postaju najbolji prijatelji s ljubavnicima svojih bivših žena, prepuštaju svoju tinejdžersku ljubav najboljem drugu, putuju usamljeni, jer ih je žena ostavila, dok ih na tom putu, kao u drevnim mitovima, vode zmije, umiru zbog neuzvraćene ljubavi. Poznati motivi, ali u originalnom, murakamijevskom pakovanju, čine delo puno prikrivene strasti. Ovo su i priče o ambivalentnosti, o dvostrukim identitetima, o tome kako se ne vidimo, kako ponekad najmanje poznajemo one s kojima živimo – navodi se u opisu knjige.
Kao i skandinavac Nesbe, drugu godinu zaredom, kako kažu iz Biblioteke, najčitanija knjiga domaćih autora jeste delo spisateljice Jelene Bačić Alimpić Kazna za greh. U pitanju je trilogija o nemogućoj ljubavi i saga o sudbini 2 vojvođanske porodice u prelomnim godinama 20. veka. Trilogiju čine romani Noć kada su došli svatovi, Knjiga uspomena i Molitva za oproštaj.
Jedan od najčitanijih domaćih romana je delo pisano u 4 ruke – Kainov ožiljak Nišlije Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića. Priča prati misiju Iva Andrića u nacističkoj Nemačkoj.
Proleće je 1939. godine i Evropa je na ivici novog rata. U Berlin, prestonicu nacističke Nemačke, Kraljevina Jugoslavija šalje novog ambasadora. Reč je o vrsnom diplomati, uglednom intelektualcu i književniku Ivi Andriću. Dan nakon prijema kod vođe „hiljadugodišnjeg“ Rajha Adolfa Hitlera, poslanik Andrić će na zgarištu ispred Berlinske opere pronaći knjigu pesama koja nosi naslov Kainov ožiljak. Napisao ju je austrijski nacista rođen u Bosni, misteriozno nestao u Noći dugih noževa – stoji u opisu knjige.
U vrhu liste čitanosti nalazi se i peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa i njegovi memoari Riba u vodi i delo književnog pop fenomena Paula Koelja Biti kao reka. Od autora koji pišu na srpskom jeziku i ove godine su u vrhu Vanja Bulić i Dragan Velikić sa knjigama Teslina pošiljka i Islednik.
Najmlađi čitaoci i tinejdžeri trebalo bi da čitaju, kako preporučuju sa Dečjeg odeljenja NB “Stevan Sremac” u Nišu, dela U starom Egiptu”Kejt Dejvis i Alfreda Belija, Hajdi na selu Mari Žoze Mori, kao i Prazničnu bajku jednog od najvećih pisaca u istoriji svetske književnosti, Čarlsa Dikensa.
Pored ovog klasika, u eri opsednutosti društvenim mrežama, najmlađima, ali i ne samo njima, preporučuje se i knjiga Slađane Bajčić – Leto bez fejsa. Ljubitelji fantastičnih svetova mogu “uzeti u ruke” delo Madlen Langl – Kapije vremena.
Megin otac je naučnik koji je misteriozno nestao tokom jednog eksperimenta. Zato ona, njen brat Čarls Valas i njen prijatelj Kalvin kreću u fantastično i opasno putovanje kroz galaksije da ga spasu. Čitajući ovu maštovitu priču Madlen Langl doživećeš uzbudljive, neočekivane i duhovite avanture – navodi se u sinopsisu knjige.
U prokupačkoj biblioteci najmanje vremena na policama su “provela” dela Jelene Bačić Alimpić i već pomenutog Jua Nesbea. Njegovi romani – Žeđ i Solomonovo slovo bili su najčitaniji, a najmlađi prokupčani su najviše tražili knjige iz serijala o Hariju Poteru.
Mala promena u odnosu na ostale južnjake vidi se u Leskovcu gde je najčitaniji Velikićev roman Islednik, kao i Ljosino delo Avanture nevaljale devojčice, kažu leskovački bibliotekari. Interesovanje u gradu na Veternici vlada i za dela Gijoma Musoa – Central perk i Zato što te volim, a na Dečjem odeljenju leskovačke biblioteke “Radoje Domanović” najtraženiji je bio Krcko Oraščić, čuveno delo, ovoga puta u novom ruhu, prepričano iz ruke Gordane Maletić.
Na pozajmnom odeljenu vranjske Biblioteke najtraženija knjiga ove godine bila je roman domaće spisateljice Jelene Bačić Alimpić Kazna za greh. Sledi delo Gijom Musoa Devojka od papira, kao i Islednik Dragana Velikića.
Prema rečima Vesne Petrić, direktorke ove ustanove, među 5 najčitanijih knjiga u ovoj godini su i roman Kainov ožiljak Dejana Stojiljkovića i Vladimira Kecmanovića i Francuski baštovan Santa Montefjora.
U surduličkoj biblioteci trku vodi ponovo Jelena Bačić Alimpić i trilogija Kazna za greh, a prate je dela pisca trilera Roberta Ladmana, kao i romani Gijoma Musoa.
Konačno, svrljiški čitalački ukus najviše su zadovoljili romani domaćih autora – Islednik Dragana Velikića, Anđeo atentata Svetislava Basare, Kao da se ništa nije dogodilo, Marije Jovanović i nagrađena NIN-ovom nagradom Kuća sećanja i zaborava Filipa Davida.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Ја бих волела да ми Соња Шуковић препоручи нешто за читање.