Južni razbijači učmalosti

Od osnivanja krajem 2003.godine do danas NAF je izvukao iz anonimnosti na stotine mladih umetnika, nagrađivao ih na svojim konkursima i omogućio im da se u pravom svetlu predstave u Srbiji i svetu.
Nema para na praznu priču i lepe oči, kaže slikar Đurić.

Nišku art fondaciju (NAF) Radovan Lale Đurić osnovao je krajem 2003.godine sa grupom svojih prijatelja, Jovanom Ćirilovim, Oljom Ivanjicki, Nedom Arnerić, Gordanom Sušom, Radom Đuričin, Dragošem Stojanovićem, Đorđem Laloševićem, Tihomirom Trivuncem , Mihajlom Spasovićem i Nenadom Cvetkovićem.

Zahvaljujući pre svega agilnosti slikara Đurića NAF je za par godina postao kulturni brend koji ozbiljno talasa svaku vrstu učmalosti u ovoj oblasti, ali i pokazuje da se brendovi u srpskoj kulturi ne moraju nalaziti samo u metropoli, već itekako mogu bivstvovati i u unutrašnjosti Srbije. Uz nesebičnu materijalnu podršku i razumevanje Kompanije „Filip Moris“ i njenih prvih menadžera, Euđenija Sidolija i Skipa Bornhutera, NAF je uredio i reprezentativno opremio nipredstavu „Kosa“, ovih dana premijerno izvedenu u beogradskom „Ateljeu 212“, a čiji je reditelj Kokan Mladenović, koji je niške gore list.

– Misija NAF-a nije samo niška, već srpska.Istovremeno ona pokazuje da provincija ne postoji zato što je neki grad manji ili veći, metroplola ili nije, već se radi o tome da li ljudi u nekoj sredini razmišljaju malograđanski ili svetski. U kulturi Srbije učmalost prija “malim miševima“ kojima bi svako talasanje pokazalo koliko su mali ili koliko ne znaju. A najviše ih je u institucijama kulture koje žive na državnim jaslama i u kojima životare pojedinci kojima je najvažnije da imaju za plate, topli obrok i za krečenje kancelarija. Naša fondacija je upravo pokazala da epicentri i kulturna žarišta ne moraju uvek biti u metropoli. Inače, nije nam bilo lako da probijemo led u samom Nišu , ali sada kada se taj led sve više topi nema razloga da posustanemo i zato će od NAF-a biti još prijatnih iznenađenja za celu Srbiju. Inače, baš me briga što se ovde uspeh još uvek teško prašta – kaže Lale, napominjući ipak da budućnost ove fondacije ne zavisi samo od njega i Filip Morisa, već i od grada u čiju kulturu, obrazovanje, nauku i druge oblasti je Filip Moris već uložio više miliona evra. 

NAF je obnovio Gradsku galeriju “Srbija” i predao je gradu na korišćenje. Istovremeno je po dizajnerskim idejama Radovana Đurića uredio i dve sopstvene galerije kakvih je malo i u svetu. Jednu na oko 800 kvadrata u starom zdanju Fabrike duvana (DIN) u Nišu i drugu, ništa manju, u Tošinom bunaru u Zemunu u prostoru koji je takođe ustupio Filip Moris.

– Osnovni cilj NAF-a je da pomaže, podstiče i afirmiše mlade umetnike iz cele Srbije i na našim godišnjim nagradnim konkursima do sada je pristizalo u proseku oko dve hiljade radova od oko 800 mladih autora. Naš stručni žiri birao je sa tih konkursa najbolje za naše reprezentativne izložbe koje se prvo organizuju u Nišu, a zatim i u našoj galeriji u Beogradu i galeriji Matice srpske u Novom Sadu. Izbor radova sa prošlogodišnjeg konkursa je ovih dana u toku. Najbolje nagrađujemo sa deset, pet i tri hiljade evra, što je fond nagrada od l8 hiljada evra, kakvih je malo u svetu. Ja te mlade ljude iz cele Srbije učim i ohrabrujem da i u gradovima u kojima žive budu „razbijači učmalosti i provincijalizma“ i tvorci jednog novog srpskog kulturnog miljea, kaže Lale Đurić.

NAF je do sada raspisivao nagradne konkurse za mlade autore pozorišnih jednočinki vezanih za istoriju Niša, priređivao izložbe Olje Ivanjicki u Nišu i Beogradu, radio koprodukcijske predstave sa Narodnim pozorištem u Nišu i Eteljeom 212. Posebnu pažnju izazvala je velika izložba skica i eksponata Leonarda Da Vinčija kakvih je do sada bilo malo , ili nimalo, u svetu. Ovu izložbu sredinom prošle godine videlo je preko 100 hiljada ljudi u Nišu i Beogradu. NAF je podržao i uredio nišku Gradsku galeriju “Srbija” i predao je gradu na korišćenje. Istovremeno je po dizajnerskim idejama Radovana Đurića uredio i dve sopstvene galerije kakvih je malo i u svetu. Jednu na oko 800 kvadrata u starom zdanju Fabrike duvana (DIN) u Nišu i drugu, ništa manju, u Tošinom bunaru u Zemunu u prostoru koji je takođe ustupio Filip Moris

Đurić dalje kaže da je činjenica da se razvoj kulture i umetnosti mora podržavati i parama, ali i da umetnici i poslenici u kulturi moraju shvatiti da nema para “na praznu priču ili na lepe oči”?!

– Kultura se ne može decentralizovati parama, preko raznih kasa od državnih do lokalnih. Ne moće ni direktivama ili uredbama iz metropole ili samo praznom galamom i kuknjavom iz unutrašnjosti. Dobri projekti i ideje uvek nađu sponzore i takvi projekti ruše i sve granice između metropole i provincije. Srbija bi jedino morala da ukine porez na donacije i na sredstva kojima raspolažu neprofitne organizacije kakav je i NAF. Naravno, uvek treba kontrolisati kako se pare troše. Glupost je, na primer, što mi plaćamo PDV i na nagrade koje dodeljujemo, kaže Đurić govoreći o svom srpskom iskustvu.