“Kad je slnceto bilo pogolemo” – nova knjiga pirotske autorke na lokalnom dijalektu

Kratke priče i novele, ali i deo koji je žanrovski najbliži monodrami, deo su nove knjige Kad je slnceto bilo pogolemo Piroćanke Dobrile Nezić, kojoj je to treće delo napisano na lokalnom dijalektu.

Knjiga je izašla u izdanju Narodne biblioteke Pirot i komponovana je, uslovno rečeno, iz dve zasebne narativne celine.

Prvu celinu čine kratke priče i novele, raznorodne po obliku i narativnoj tehnici.

Bilo da progovara o ozbiljnoj društvenoj patologiji kakva je krađa beba u porodilištu (Po očiti bi ga poznala) ili o sudbini majke koja je izgubila sinove u ratu (Baba Tala); bilo da je reč o ženi koja mora da se nosi sa svojim bolom jer nema poroda (Sudbino, zašto mene nagazi) ili pak o onim ženama koje dolaze u sukob sa okoštalim normama ruralne sredine istrajno se boreći za istinsku ljubav (Rodi me majćo, srećnu, pa me…, Teka če i naprajimo), autorka to čini bez patetike i paralelno sa zanimljivom fabulom, slika složena osećanja, intimne ispovesti i delikatna društvena stanja – kažu u Biblioteci.

Objašnjavaju i da jezik kojim se služi autorka, upotrebom idioma, arhaizama, lokalizama, objedinjuje svu ekspresivnost i pitoresknost, sentencioznost i eliptičnost dijalekatskog izraza.

Ova knjiga nije, ili nije samo apoteoza rodnom selu Barje Čiflik, niti Pirotu, u kome je provela radni vek. Napisana u jednom mirnom i toplom narativnom stilu, obuhvatajući široki spektar ljudskih sudbina i poruka, ona ipak prevazilazi granice lokalnog i poprima univerzalniji karakter, pa svakako predstavlja još jedno vredno delo na lokalnoj književnoj sceni – kažu u Narodnoj biblioteci Pirot.

U drugom delu knjige, koji je žanrovski najpribližniji monodrami, glavni protagonista je deda Stojan Čivličći, koji je odavno prošao desetu deceniju i sprema se da oženi svog praunuka, a autorka opisuje svadbu dvoje mladih, pre svega generacijski jaz, odnos mlađih prema starijima, ali i vrednosti jednog vremena u kontekstu sadašnjih okolnosti.