Kako nije propao niški rokenrol – izlazak iz ilegale posle 10 godina stagnacije

Za niški rokenrol koji je kroz decenije dao neke od regionalno najznačajnačnih bendova važi da više od deset godina stagnira. Poslednje dve godine, međutim, obeležene su pozitivnim promenama, novim prostorima za svirke i angažovanjem mladih muzičara, što “veterani” niške muzičke scene Bojan Ranđelović i Uroš Kostić, ali i sociolog Nikola Božilović nazivaju izlaskom iz ‘rokenrol ilegale”, koja je počela zatvaranjem kultnog Muzičkog kluba 1999. godine.

Muzički ili Banker klub, nalazio se na mestu gde je sada Niški kulturni centar i bio je mesto okupljanja ljubitelja pank-rok kulture i prostor u kome su svirali svi važniji bendovi bivše Jugoslavije. Poslednji koncert tamo su odsvirali čuveni pank bendovi – niški Novembar, novosadski Atheist Rap i šabački Goblini.

Gitarista Novembra Bojan Ranđelović ističe da su zbog zatvaranja Muzičkog kluba, a i postepenim zabranama da se održavaju probe i koncerti u klubovima fakulteta bendovi bili prinuđeni da se povuku u ilegalu.

Takođe dodaje da su mladi muzičari umesto u Domu omladine ili Domu kulture, koje Niš nikada nije ni imao, bili prinuđeni da sviraju u napuštenim prostorima i hangarima.

Manja mesta imaju bolje uslove, jer su se te zajednice izborile za sebe, nego što to ima Niš. Mislim da kada bi, nekim čudom, prestao da živi Univerzitet u Nišu, da bi grad bio “kulturno mrtav”. Ceo jug gravitira ovde i ljudi iz svojih mesta donose u Niš svoje ideje i realizuju ih. Niš je dobro mesto za okupljanje i razmenu mišljenja, što obogaćuje umetnost i razmišljanje na bilo koji način. Svako ko ima potrebu da izrazi sebe kroz muziku ili drugi vid umetnosti u Nišu može da nađe mesto za sebe – kaže Ranđelović.

Muzičar Uroš Kostić koji poslednjih godina pod pseudonimom overdriven dreams izvodi eksperimentalnu muziku širom Evrope, kada govori o periodu stagnacije poslednjih desetak godina ističe da se osim izuzetaka poput bendova Eyot, Igralom, Paydo Komma, Bohemija, Prljave Sestre, Tevarbu i There, koji su aktivno radili godinama, ništa novo nije pojavilo.

Poslednjih šest ili sedam godina bio je uočljiv nedostatak klinaca kako u publici tako i u bendovima. Pored toga, nije išlo u prilog ni to što je u gradu godinama radio jedino Feedback kao relevantan koncertni prostor, uz povremene izuzetke poput koncerata u Banovini koji su po nekom nepisanom pravilu bili rezervisani samo za već etablirana imena regionalne scene – kaže Kostić.

Međutim, navodi da se poslednje dve godine, situacije drastično promenila, te da su se pojavili se novi prostori u kojima bendovi mogu da sviraju, što je rezultiralo velikim brojem novih bendova koje pretežno čine muzičari mlađi od 20 godina.

Sada već tokom cele godine, svakog vikenda, imate koncerte na više lokacija, da li u AKC Fuzz-u, Feedback-u, Istina Mašini, Oxygenu ili leti u prostoru Ei Letnjeg Kluba koji mi kao udruženje MedD radimo. Ako tome dodamo i nedavno revitalizovanu izdavačku kuću Tribal Rajber, dolazimo do toga da Nišu nedostaju jedino mediji kako bi se celokupna infrastruktura potrebna za jednu funkcionalnu muzičku scenu zaokružila – tvrdi Uroš.

Da rok scena u Nišu postoji, istina ne tako velika i brojna kao devedesetih, tvrdi i nekadašnji profesor Filozofskog fakulteta i autor nekoliko knjiga o rokenrolu Nikola Božilović i dodaje da je problem danas u tome što nema medija koji bi pogurali tu priču, pa se veći deo poublike okreće internetu i drustvenim mrežama.

Kada je rokenrol u pitanju, pozitivno je u svakom slučaju da se otvaraju nova mesta za svirke gde bi mlađe generacije mogle da se okupljaju, razmenjuju ideje, dele instrumente, sarađuju. Takvi prostori su izuzetno bitni za mlade, neafirmisane bendove. Nedostaju nam upravo ti prostori koji su veći od Feedback-a a manji od hale, odnosno mesta koja mogu da prime od 300 pa do 1000 ljudi. Jedno od rešenja je otvaranje malih klubova u raspalim mesnim zajednicama gde bi se klincima koje to zanima obezbedili instrumenti i prostori za probe kao što je to bilo osamdesetih i ranije – navodi Božilović.

On takođe tvrdi da rokenrol ni u vreme najveće popularnosti nije mogao da promeni društvo, te domet poruka koje bendovi žele da pošalju dopriru do malog sloja publike.

Ako je tako u svetu, može se pretpostaviti da rokenrol u našoj patrijarhalnoj zajednici ne može da parira narodnjacima, poput raznoraznih “cajki”, Ace Lukasa, Lepe Brene i ostalih. Svuda u Srbiji, pa tako i u Nišu – tvrdi profesor.

S druge strane, Bojan Ranđelović veruje da su sve društvene i demokratske promene dešavale kroz organizacije koncerata gde su ljudi razmenjivali energiju i uticali da se vlast približi mladima.

Kada je konačno smenjen Slobodan Milošević i kada se promenila vlast, ista ta vlast, svesna snage koju nosi to zajedničko okupljanje oko muzike i izražavanje stavova kroz tekstove, bila je uplašena toga, jer zatvaranje dostupnosti svirki što na fakultetima, ukidanje prostora i njihova prenamena, rezultat je uplašenošti vlasti šta može da im se dogodi ukoliko i oni ne budu bili dobri – ističe Ranđelović.

Govoreći o naporima i trudu koji bendovi ulažu da bi održali koncert, Bojan i Uroš navode da je važno podržati bend kupovinom ulaznice, majice ili albuma. Smena generacije i u publici dovela je do toga, kako tvrdi Uroš Kostić, da ljudima više nije problem da plate ulaznice od 500 do 1.000 dinara, te da to nije “bahati čin” menadžera već jedan od načina da bend nastavi da radi.

Međutim, kao problem današnjih bendova navodi učaurenost u zoni komfora, koja se ne odnosi na kreativnost, već na to da većina bendova odsvira svega nekoliko koncerata van rodnih gradova.

Svetli primeri poput Eyota koji je postao relevantno ime na globalnoj sceni ili Igraloma koji je uspeo da napravi prepoznatljivo ime u Hrvatskoj i Sloveniji ili pak onoga što ja radim kao overdriven dreams, bi trebalo da posluže kao motivator novim bendovima da je apsolutno moguće izaći iz Niša i prikazati ono na čemu ste kao bend radili. Publike ima za apsolutno sve, do klubova i promotera je nikad lakše doći, a na bendovima je samo da zagrizu i imaju malo više samopouzdanja – kaže Uroš.

Revitalizacija niškog rokenrola nije samo muzička, već predstavlja i društveni podstrek, podsećajući na važnost zajedništva i kulture u gradu. Uz podršku publike i angažman bendova, niški rokenrol ispisuje novo poglavlje svoje priče, noseći sa sobom svežinu, energiju i obećavajuću perspektivu.