Osim sajtova kulturnih ustanova Niša, građani kao i turisti mogu saznati za kulturna dešavanja i na društvenim mrežama, ako su ažurni. Dok ustanove poput Narodnog pozorišta redovno na svim mrežama komuniciraju sa publikom, na pojedinim sajtovima nisu redovni sa obaveštenjima, a saopštenja kasnije dolaze do publike. Novinarka Jelena Jocić ističe da bi publiku trebalo privući kratkim, sadržajnim i interesantnim objavama, a zaobilaziti formalnosti.
Na sajtu Grada Niša istaknuto je 10 kulturnih ustanova, kao i linkovi koji vode do njihovih zvaničnih stranica gde svi zainteresovani mogu da se upoznaju sa kulturom i istorijom grada, interesantnim događajima i manifestacijama, kao i aktivnostima u koje mogu da se uključuju ili prate.
Ipak, dok pojedine ustanove redovno održavaju komunikaciju sa ljudima tako što ih na vreme obaveštavaju o svojim kulturnim aktivnostima, druge zaostaju, zbog čega građani ne mogu uvek blagovremeno da se informišu o nekim događajima.
Po mišljenju urednika e-časopisa Bez limita Dušana Petrovića, što su sajtovi „zvaničniji“, to su manje ažurni i informacije kasne.
Kada se radi o nekoj manjoj organizaciji, mladom festivalu ili nečemu što se prvi put pokreće, tada se ljudi više trude da dođu do publike. Sporedni sponzor ili organizator više reklamira manifestaciju od samog Grada, ono što Grad radi jesu plakati, neke zvanične reklame, ali mislim ne idu dobrim putem ka mlađoj publici i ka društvenim mrežama – kaže Petrović.
Novinarka City radia Jelena Jocić, kaže da je primer dobre prakse niško Narodno pozorište koje na svim platformama unapred obaveštava o predstojećim predstavama, a ne izostaju ni kritike, intervjui i vesti.
Pored događaja koje stalno ažuriraju, možete videti kako teku probe, neke momente iza kulisa, intervjue sa glumcima, pa pre nego što odete da pogledate predstavu, od glumaca možete saznati šta vas očekuje i koliko je bilo izazovno spremati predstavu – kaže Jocić.
Kako su na sajtu Zavoda za zaštitu spomenika uglavnom istaknute aktivnosti koje se tiču samog rada ustanove, a nešto više o značajnim spomencima kulture, poput Ćele-kule ili niške Sinagoge, može se pročitati na sajtu Narodnog muzeja. Iako nema redovnih objava, novinarka Jocić ističe da je mnogo interesantnih priča, pogotovu na Fejsbuk stranici logora Crveni krst.
Takođe, o bitnim istorijskim događajima i istaknutim ličnostima, kao i o tome kako su Nišlije nekada živele, mnogo toga može se naći na Fejsbuk stranici Istorijskog arhiva, gde uz bogatu arhivsku građu, fotografije i stare novinske listove, redovno objavljuju interesante priče koje oslikavaju duh starog Niša.
Nasuprot tome, slabiju interakciju sa publikom ima Niški kulturni centar, gde se sadržaj redovno plasira ali uglavnom kroz saopšetnja i najave uz obaveznu biografiju autora, što prema mišljenju Jocićeve, novoj publici nije interesantno.
Biografija samog umetnika jeste dobra referenca, možda za neku publiku koja je kulturna elita u gradu, odnosno neko ko prati tu scenu i zna, ali nekog običnog gledaoca koga težimo da privučemo, njemu biografija autora ništa ne znači – objasnila je Jocić.
Ona zaključuje da bi za publiku bilo interesantnije da su objave sadržajnije i kraće, kao i da sadrže lični momenat i detalje o delu, a ne većinski biografiju umetnika.
Sajt niškog Simfonijskog ima 7 objava u 2022. godini usekciji „novosti“.
Osim ustanova koje su istaknute na sajtu Grada, za studente posebno važan je sajt Studentskog kulturnog centra na kom je poslednja objava još iz maja meseca. Aktivnost je znatno veća na društvenim mrežama, gde studenti mogu da se informišu o bitnim kulturnim događajima i manifestacijama. Ipak, manje je sadržaja o uključivanju novih ljudi i angažovanju studenata u aktvnosti SKC-a.
Isto je i sa Dečijim kulturnim centom čiji sajt je namenjen roditeljima i deci, a gde je poslednja objava, najava aktivnosti za jun mesec.
Ipak, kada su u pitanju društvene mreže i Youtube kanal te ustanove, sadržaj je mnogo redovniji i privlačniji publici zbog slika i snimaka koji privlače pažnju, ali pisani sadržaj često izostaje.
Pored već pomenutih ustanova, na sajtu grada zainteresoani mogu pronaći i linkove do sajtova Narodne biblioteke „Stevan Sremac“, Pozorišta lutaka, Niškog simfonijskog orkestra i Galerije savremene likovne umetnosti.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Niš – kultura. Pa to je oksimoron.
Velikim otpustanjem uhleba i zaposljavanjem sposobnih radnika i strucnjaka narocito na rukovodecim mestim. Od toga naravno nema nista tako da i od niske kulture bice isto nista.
Kulturne ustanove? o čemu se ovde radi? znaju li oni nešto o kulturi, osim što primaju platu? znaju li da 90% nišlija ne zna da ode na Čegar? da 90% nišlija, naročito ovih što se busaju u prsa nisu videli Čele Kulu? Znaju li da se u srednjevekovne objekte ne ugrađuju Kanjižine keramičke pločice i Peštan vodovodne cevi? đubre na sve strane, najviše po bulevaru Kultura je odavno napustila ovaj grad.
Kulturu možete da popularizujete ako novorodjenu decu vaspitavaju KULTURNI ljudi. U Srbiji nema kulturnih,to nek’ vam je svima na znanje i to neće moći da uspe za još 50-ak godina …možda i više.
„Kultura ovde više ne stanuje…“ od 1988.godine! Beše period od 1999 do 2003.godine kada je bilo te kulture. Sada… „ih,ta nemojte kaz’ti“ ! Sva je moja sreća té imam krug ljudi koji je iole normalan
U Nišu nema problema sa kulturom – kulture nema!
Internacionalne Horske svečanosti, nekada jedan od 3-4 najvažnija horska festivala u Evropi- sada su srozane do kraja. Ministarstvo kulture ne daje podršku uz (mislim) sasvim opravdano obrazloženje zasnovano upravo na „srozavanju“. NKC objavljuje najavu i program dan pred početak! Bile su neuporedivo internacionalnije dok su bile „Jugoslovenske“!