Karanović: Originalnost u književnosti ne može da postoji

Niški književnik Zvonko Karanović, ovogodišnji laureat nagrade “Ramonda serbica”, u emisiji “15 minuta” navodi da originalnost u književnosti ne može da postoji, već da je sve reciklaža, u koju pisci dodaju svoje arome. Pesnik i romansijer ističe i da se potpuno slaže sa svojim likom iz romana koji kaže: “Ne može kultura 20 dana godišnje u Nišu, nego mora kao kad se jede, mora svaki dan”.

Književnik koji je prve reči zapisao u rodnom Nišu, gde su, kako kaže, koreni njegove afirmacije, navodi i da je dosad učestvovao na gotovo svim niškim književnim konkursima, ali da mu dosad priznanje nikada nije dodeljeno. Ipak, njemu će večeras biti uručena „Ramonda serbica“, koju ne smatra nagradom za životno delo, već za celokupni doprinos književnosti.

Govoreći o književnosti, pisac koji je dosad izdao 10 knjiga poezije i 3 romana, kaže da originalnost u njoj ne može da postoji.

Još je Borhes rekao da posle Homera i Šekspira je sve reciklaža, znači oni su postavili granice i originalnost se od tada ne važi. Mi samo možemo da damo neke svoje arome, neke svoje kombinacije, nekih možda mnogo pametnijih, boljih i talentovanijih ljudi – pojašnjava Karanović.

Karanović je počeo da piše pod uticajem američke literature, ali je na neki način, kako kaže, zatvorio tu svoju poetiku 2004. godine, posle 6. objavljene knjige, upravo zbog toga što „nije želeo da se reciklira“ i piše ono što je već pisao. Morao je da nađe neki izlaz, dodaje, pa se tada vratio domaćoj poeziji, ali pre svega dadizmu, nadrealizmu i avangardi dvadesetih godina i u tome je našao veliku inspiraciju.

U njegovim zbirkama Niš je jedan od glavnih junaka, a ističe da voli svoj grad i da „nije otišao iz Niša, niti je Niš otišao iz njega“. Za one koji mu zameraju što se odselio u Beograd navodi da su to verovatno ili zlonamerni ljudi ili oni koji ne opraštaju tuđi uspeh.

Ja jesam Nišlija, ja volim Niš, ja nikada nisam prekidao svoju vezu sa Nišem. Iako sam se iselio iz Niša, ja sam svake godine dolazio po 2, 3, 10 puta. U Nišu stanuje moja majka, sestra, prijatelji, odrastao sam na ovim ulicama. I ako to nekome nešto znači, kad god zamišljam neke situacije, ja zamišljam niške situacije, iako one možda imaju univerzalno značenje. Meni je Niš i dalje rudnik slika, ja sanjam Niš i ja nisam otišao iz Niša, niti je Niš otišao iz mene – ističe Karanović.

U njegovom romanu Više od nule, Duki Kovalski, jedan od likova, na jednom forumu kaže “Ne može kultura 20 dana godišnje u Nišu, nego mora kao kad se jede, mora svaki dan”, a Karanović ističe da je to apsolutno i njegov stav, jer kultura nisu samo manifestacije i veliki kulturni događaji, kojih u Nišu ima, ali kaže da bi možda trebalo da ih bude još.

Mislim i da treba da se radi na nivou ispod, da ima više radionica kreativnog pisanja, amaterskih pozorišta, da se napravi ta infrastruktura odakle će sve kasnije da krene ka nekim ozbiljnijim stvarima, pre svega ka afirmaciji – dodaje Nišlija.

Poručuje i da bez para i podrške institucija, samo uz pomoć mašte ili entuzijazma, mogu da se urade velike stvari, kao i da je svaka prava umetnost pobuna.

Kako je Karanović doživeo osamdesete, devedesete i dvehiljadite godine u Nišu i kako se grad tada menjao, šta misli o čuvenoj izjavi niškog pesnika Branka Miljkovića „Poeziju će svi pisati“, da li je mladim autorima danas lakše ili teže nego što je njemu bilo kada je počinjao, kao i kako se nosi sa starošću i hoće li se vratitit u Niš, pogledajte u emisiji „15 minuta“.