Klasici kao preporuka za čitanje tokom leta

„Veliki Getsbi“, „Majstor i Margarita“ i „Sto godina samoće“ naslovi su koje, ukoliko to do sada niste učinili, treba obavezno pročitati. Listu obaveznih knjiga preporučuju iz niške Narodne biblioteka „Stevan Sremac“.

Na listi 12 knjiga „za sva vremena“ koje bi svako trebalo da ima u svojoj biblioteci ima i domaćih i inostranih pisaca, kažu sa odeljenja beletristike.

Različita su raspoloženja i prilike u kojima se čovek sretne s knjigom, stoga nam se neke knjige i ne dopadnu pri prvom čitanju. Pročitajte još jednom, možda će vam ta knjiga otvoriti neke puteve, promeniti živote – kažu u biblioteci.

---

Koji su naslovi na listi predloga

• Mihail Bulgakov – „Majstor i Margarita“ (1966)

Bulgakov je na ovom romanu radio skoro 40 godina, a prvi put je objavljen u tadašnjem SSSR-u. Prvo izdanje je bilo nepotpuno i cenzurisano. Žanr romana je teško odrediti jer je delo mnogoslojno i sadrži elemente mnoštvo žanrova kao što su: satira, farsa, fantastika, mistika, melodrama, filozofska alegorija. Prema sižeu romana napravljeno je mnoštvo pozorišnih predstava i nekoliko filmova.

• Skot Ficdžerald -“Veliki Getsbi“ (1925)

Na pozornicama grada koji nikada ne spava i Getsbijeve vile smenjuju se bogati skorojevići, starlete, isprazni likovi tadašnje elite, dok glavni junak, svestan svog porekla i trenutka u kojem živi, nesrećan u ljubavi, ostaje jedini iskreni svedok vremena. Svestan da je zbog svog bogatstva stekao društveni položaj i naklonost džet seta, Getsbi shvata da se ono do čega nam je stalo ne može kupiti novcem. „Veliki Getsbi“ je jedinstven portret vremena u kojem se i danas možemo prepoznati.

• Ernest Hemingvej – „Starac i more“ (1951)

Ovaj roman je poslednje veliko delo legendarnog pisca koje je objavljeno za njegova života. Potresna priča o starcu koji se domogao velikog ulova. Opisujući život ostarelog ribara, Hemingvej prikazuje sve unutrašnje borbe čoveka koji je nepravedno izgubio svoj ugled. Želeći da ga ponovo stekne, Santjago se hvata u koštac sa jepobedivom silom prirode i iz te neravnopravne borbe izlazi kao moralni pobednik

• Robert Haris – „Otadžbina“ (1992)

Intrigantan pogled u nikad pokopanu prošlost nemačke. Triler čiji rasplet predstavlja prvorazredno iznenađenje.

• Viktorija Hislop – „ Ostrvo“ (2007)

Krit čuva mnoge tajne, a najstrašnije su one sa Spinalonge, kamenog ostrvceta blizu grada Agios Nikolaos. Ovo delo je dobilo nagradu za najbolji debitantski roman u Velikoj Britaniji.

• Vilijem Pol Jang – „Koliba“ (2009)

Bestseler preveden na 35 jezika sveta. Koliba, mesto gde se tragedija sukobljava sa večnošću kroz pitanje „Gde je bog u svetu ispunjenom neizrecivim bolom“.
Šestogodišnja Misi , najmlađa kći Mekenzija Alena, oteta je za vreme porodičnog letovanja, a dokazi da je verovatno svirepo ubijena pronađeni su u napuštenoj kolibi duboko u divljini Oregona. Četiri godine kasnije, Mek dobija sumnjivu poruku, kojom ga neko, naizgled Bog, poziva da sledećeg vikenda dođe u tu kolibu.

• Gistav Flober – „Gospođa Bovari“ (1857)

Šest godina je trajalo pisanje romana koji je prodrmao tadašnju književnu scenu, a opisuje život žene u francuskoj provinciji razapetoj između mašte i svakodnevice.
Gospođa Bovari je remek delo realizma (studija karaktera, analiza osećanja, izbor pojedinosti), savršen stil, moralna pouka (Ema Bovari prikazuje duh cele jedne epohe, a ne samo romantičnim sanjarenjem uništenu ženu)

• Aleksandar Dima Sin – „Dama s kamelijama“ (1848)

Više od vek ipo ne prestaje da uzbuđuje priča o tragičnoj ljubavi Margerite Gotje i Armana Divala, a do sada je imala više od 40 ekranizacija.

• Meša Selimović – „Derviš i smrt“ (1966)

Pisan je u razdoblju od četiri godine, doživio je veliki uspeh u okvirima čitalačke javnosti širom tadašnje Jugoslavije. Roman je doživeo brojna reizdanja.
“Derviš i smrt” doneo je Selimoviću mnogobrojne najviše jugoslovenske nagrade (između ostalih, Njegoševu, Goranovu, NIN-ovu). Žanr romana je psihološka drama sa primesama filozofije uskomešane s lirskim doživljajem okolnosti i unutrašnjih previranja. Radnja romana zbiva se u 18. veku u Bosni, a glavni protagonista romana je Ahmed Nurudin, derviš mevlevijskog reda, koji se susreće sa poteškoćama koje mu nosi hapšenje njegovog brata. Roman je naposan kao reakcija na režim koji se obračunava sa političkim neistomišljenicima.

• Gabrijel Garsija Markes – „Sto godina samoće“ (1967)

Remek delo svetske književnosti za koje je autor 1982. godine dobio Nobelovu nagradu. Radnja romana prikazuje sto godina istorije izmišljenog kolumbijskog grada Makondo. Sve to, pisac nam predočava kroz sudbinu sedam generacija porodice Buendija, sa njihovim čudima, opsesijama, tragedijama, preljubama, pobunama.

• Viktor Igo – „Jadnici“ (1862)

Ovaj knjiga – spomenik prati živote nekoliko likova u burnom periodu napoleonske ere i još neizvesnije dekade nakon nje. Roman prati život glavnog junaka Žana Valžana, bivšeg robijaša, koji traži način da se iskupi i započne novi život. Pored njega, u romanu se pojavljuje galerija sporednih junaka sa svojim pričama, sudbinama i emocijama. U „Jadnicima“ se razmatraju problemi dobra i zla, pravde i zakona, politike i religije.

• Tomas Hardi – „Tesa“ (1891)

Priča u kojoj je svaki lik na svoj način tragičan, a u kojoj je teško ne zavoleti Tesu, nevinu devojku iz ruralne Engleske, koja je u potrazi za svojim plemićkim korenima.