Književno veče posvećeno susretima sa Ivom Andrićem u Nišu
Nobelovac Ivo Andrić je četiri puta posetio i govorio u Nišu, čime se ovaj grad otvorio ka svetu nauke i kulture, a o susretima sa njim i njegovom boravku kraj Nišave biće reči na književnoj večeri koja se održava u sredu, 27. novembra od 19 sati u prostorijama Narodnog muzeja u Ulici Aleksandra Nenadovića 2.
„Slike vremena – Andrić u Nišu 1945, 1947, 1965. i 1968. godine“ je naziv knjige koju je priredio muzejski savetnik u penziji Jovan Mladenović. O knjizi će govoriti i recenzent Goran Maksimović. Na susrete sa Andrićem podsetiće prisutne književnik Dimitrije Milenković, dok je za stručno vođenje kroz gostujuću izložbu „Ivo Andrić – pisac i/ili dipllomata“ zadužena Jelena Bogdanović, kustos niškog Narodnog muzeja. 
U Narodnom muzeju kažu da se poznati nobelovac i književnik kraće zadržao u Nišu prvo 1945. godine, na putu za Sofiju, a potom je dve godine kasnije svoje utiske iz Staljingrada u kome je boravio preneo radnicima, građanima i vojnicima.
Na otvaranju Univerziteta, na Letnjoj pozornici u Tvrđavi 15. oktobra 1965. govorio je prvoj generaciji studenata o značaju umetnosti („Prozor koji gleda u predele umetnosti“, Gradina br. 9, Niš, 1972); 1968. sreće se sa niškim piscima, a potom i sa radnicima Duvanske industrije, učenicima Gimnazije „Stevan Sremac“ i obilazi stalnu postavku Narodnog muzeja – Logor na Crvenom krstu. Njegovi govori, kao i potonji iskazi o boravku u Nišu, svojevrstan su beleg o razvoju i otvaranju Niša prema svetu nauke i kulture – navode organizatori.
Veče posvećeno velikom jugoslovenskom književniku koji je osvojio Nobelovu nagradu 1961. godine, održaće se u u Književno-memorijalnoj postavci „Stevan Sremac/Branko Miljković“ i ulaz je slobodan.
Autor:
J.A.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Колико ја пратим културне догађаје у Нишу, музејска спомен соба Сремац-Миљковић је доказана локална авангарда.
Ovi iz Muzeja bi trebali da prestanu da fale sami sebe u komentarima.To je tek neukusno. Otprilike kao i očigledne tezge Maksimovića i Mladenovića u ovom prostoru.Da ne pričamo što se Andrić u grobu prevrće kada gaproglašavaju zasrpskog pisca
Mala, ali vazna ispravka. Ivo Andric se celog zivota izjasnjavao kao Jugosloven, ne kao Srbin. On je jugoslovenski knjizevnik cija bastina treba da se cuva i u Srbiji. Ivo je rodjen u Bosni dok je ona bila pod Austro-ugarskom i bio je clan ilegalnih udruzenja koja su se borila za Jugoslaviju. Covek je bio spreman da izgubi zivot za ideju Jugoslavije, tako da nije fer proglasavati ga srpskim piscem
Иво Андрић се изјашњавао као Србин римокатоличке вероисповести и то врло лако можеш да провериш. Његова документа су већ одавно објављена.