Koje filmove gledati za praznike – preporuke istaknutih Nišlija

Komedija apsurda o praznicima u Bosni i Hercegovini, ostvarenja čuvenog Dejvida Linča, mjuzikl o narko dileru koji želi da postane žena, animirani film o dečijoj maštovitosti i radoznalosti, oštra kritika “rijaliti društva” – neki su od dugometražnih filmova koje čitaocima Južnih vesti za praznike preporučuju poznavaoci filma i druge istaknute Nišlije.

Sezona novogodišnjih i božićnih praznika, hladno vreme i neradni dani – idealni su za ljubitelje filma i za uživanje u različitim žanrovima.

Srpska reprezentativka u sportskom penjanju iz Niša Staša Gejo preporučuje Pirate sa Kariba (Pirates of the Caribbean) jer veruje da je to ostvarenje uvek odličan izvor smeha i dobrog raspoloženja. Uz to, predlaže Matriks (Matrix) i Idiokratiju (Idiocracy).

Kad god ponovo gledam Matriks, u meni se bude nova pitanja o budućnosti savremene tehnologije, kao i o budućnosti čovečanstva, njegove suštine i kako se čovek razlikuje od mašine. A što se tiče Idiokratije, taj film daje drugačiji pogled na budućnost čoveka, u smislu njegove intelektualne degradacije i koje to posledice ima za planetu i same ljude – kaže Staša.

Filmski kritičar Dejan Dabić je odlučio da preporuči tri nova filma koja se motivsko-tematski odnose na novogodišnje i božićne praznike.

Prva na tom spisku je komedija apsurda reditelja Emira Kapetanovića iz BiH, pod nazivom Djeda Mraz u Bosni, koja govori o glumačkom ansamblu koji igra predstavu za decu o Deda Mrazu.

Pokušavajući da donesu prazničnu radost svoj deci u Bosni i Hercegovini, zemlji nacionalno i religijski podeljenoj posle rata, oni se susreću sa brojnim iskušenjima i predrasudama odraslih. Reč je o filmu koji ide linijom komedija apsurda sve do crnohumorne komedije, a glumačku ekipu predvode istaknuti bosanskohercegovački glumci Mirvad Kurić, Zana Marjanović i Mirza Tanović – kaže Dabić.

Preporučuje i slovenački dečiji film Kapa reditelja Slobodana Maksimovića. Reč je, ističe, o poučnoj priči o sticanju prijateljstva između dečaka koji nema ništa i devojčice koja ima sve.

Erik je dečak koji živi u domu zbog problematičnih roditelja, ali želi da za Božić bude sa svojima. Umesto toga, Božić će provesti u okruženju bogate porodice u čijem je centru pažnje njihova kapriciozna kćerkica – navodi Dabić.

Njegova preporuka je i američki film Bartonova akademija (The Holdovers) reditelja Aleksandra Pejna, sa Polom Đamatijem u glavnoj ulozi. Kaže da je to pravo ostvarenje za sve one koji vole čuveno delo Društvo mrtvih pesnika Pitera Vira.

Skromni profesor prestižnog američkog koledža provodi božićni raspust u kampusu sa učenicima koji nemaju gde da odu za praznik. Što vreme više odmiče, on izgrađuje sve bolji odnos sa učenikom sa kojim je prethodno bio jako udaljen – kaže Dabić.

Niški pisac Branislav Janković preporučuje dramu-mjuzikl Emilija Perez (Emilia Perez) o surovom narko dileru koji želi da postane žena, zatim film Zona interesa (The Zone of Interest), koji predstavlja priču o komandantu koncentracionog logora koji sa svojom porodicom idilično živi tik uz zid Aušvica, uz pokušaj da se ukućani ne obaziru na zvuke koji dolaze sa druge strane, kao i naučno-fantastično ostvarenje Osmi putnik: Romul (Alien: Romulus).

Film Zona interesa pokazuje dokle mogu da idu ljudska bahatost, bezosećajnost i cinizam. Jedan od takozvanih filmova – opomena – navodi pisac.

Na spisku koji je za čitaoce Južnih vesti pripremio psihijatar i psihoterapeut Ivajlo Ilijev nalazi se domaći horor Izolacija sa Milošem Bikovićem u glavnoj ulozi, za koji Ilijev navodi da počinje kao psihološka studija čoveka u izolaciji i otuđenju, ali se brzo transformiše u oštru kritiku “rijaliti društva”.

Backović i Biković raskrinkavaju Pink koncept ispiranja svesti, kreiranja šizofrene stvarnosti pojedinca i zombirane mase. Kroz oštru satiru epohe Željka Mitrovića i sličnih kreatora društvene kataklizme, film postavlja pitanje vrednosti ljudskog života u svetu gde su “šer” i “lajk” postali najvažniji kriterijumi. Za Bikovića, Izolacija je i pokušaj izlaska iz sopstvenih stereotipa, kako umetničkih tako i društvenih, pružajući publici surovu refleksiju savremenog društva. Film je istovremeno i upozorenje i ogledalo našeg doba – ističe Ilijev.

On preporučuje i naučno-fantastičnu epsku sagu Nemanje Ćeranića i Strahinje Madžarevića Volja sinovljeva, koja je snimana poslednjih sedam godina i koja govori o negativcu Tuđinu – metafori svih zločinačkih vođa. Priču, kaže Ilijev, obogaćuju izvanredne glumačke izvedbe Marte Bjelice i Isidore Simijonović, kao i naracija pokojnog Žarka Lauševića.

Ilijev predlaže i čuveni psihološki triler Alfreda Hičkoka Marni (Marnie), o kleptomaniji, bazičnom konfliktu i povratku na “mesto zločina” – tačku gde počinje neuroza, kao i Hičkokove Ptice (The Birds), u kojima je stvorena metafora straha od separacije kroz podivljale ptice u kalifornijskom zalivu Bodega Bej.

Na njegovom spisku predloga su i dva dela Jorgosa Lantimosa – Jadna stvorenja (Poor Things) i Sva lica dobrote (Kinds of Kindness).

Mladi Nišlija Dimitrije Golubović, osvajač zlata na filozofskoj olimpijadi 2023. godine, predlaže animirani film o porodici, dečijoj radoznalosti i maštovitosti Moj komšija Totoro (My Neighbor Totoro).

Preporučuje i čuveni Hotel Grand Budapest (Grand Budapest Hotel), nostalgičan i topao film o prijateljstvu, ljubavi i odanosti, kao i mjuzikl La la lend (La La Land), omaž filmovima holivudskog zlatnog doba.

Studentkinja novinarstva u Nišu Anđela Jeremić, koja se istakla tokom studentskih blokada u tom gradu, preporučuje domaći film Za danas toliko reditelja Marka Đorđevića.

Ako film treba da se opiše jednom rečju, a poučena rečima mog prijatelja koji mi je objasnio da postoje filmovi koji su kao zagrljaj, ovaj film definitivno jeste zagrljaj. Film govori o svim vrednostima, malim, ali velikim stvarima, o ljubavi i životu, o povezanosti i divnim odnosima. Zasigurno je da se uz ovaj film plače, ali od sreće i lepote. Svima treba ovaj film, jer leči, podseća i grli dušu – kaže Anđela.

Njen predlog je i film Majstori, majstori Gorana Markovića, kao i triler Dena Gilroja pod nazivom Noćne hronike (Nightcrawler).

Novinarka Belamija koja prati kulturu Miljana Nikolić preporučuje Kabirijine noći (Le notti di Cabiria) Federika Felinija, umetničko ostvarenje koje je, kaže, uvelo u kompleksan i neobičan svet filma.

Maestralna gluma velike glumice Đulijete Masine, koja je u ovom filmu održala čas filmske glume. Topla preporuka – poručuje Nikolićeva.

Čitaocima Južnih vesti predlaže da pogledaju i film Dejvida Linča Čovek slon (The Elephant Man), kao “jedinstveni filmski rukopis ikone modernog filma”.

Na njenom spisku je i film Žene na ivici nervnog sloma (Women on the Verge of a Nervous Breakdown) Pedra Almodovara. Kaže da je to efektna priča o nerazumevanjima u muško-ženskim odnosima, prikazana kroz svet boja, simbiozom kiča i pop-arta.

Almodovar na nežan način govori o pogrešnim izborima žena u vezama gde glavna junakinja postaje super-junakinja, navodi Nikolićeva.