Kokan Mladenović: Naše pozorište odavno nije hrabro

Predstava “Dogvil”, koja kritikuje, otvoreno priča o političkom bezumlju, netoleranciji i slomu društvenih vrednosti, usamljena je jer je, kako kaže reditelj Kokan Mladenović, srpsko pozorište “kukavičko i teško nalazi odgovore na pitanja koja postavlja naše vreme”.

I dok ovaj komad, koji je ove nedelje izveden i u niškom Narodnom pozorištu u okviru humanitarne akcije, otvara oči i izaziva šok, teatri se u Srbiji uglavnom, prema rečima Mladenovića, baziraju na predstavama koje se nikome ne zameraju i služe za zabavu.

Preko teatra se koriguju devijacije društva u kome živite, a naše pozorište je tako prokleto vezano za politička kretanja, naviknuto da bude kukavičko, uništeno estradom i političkim postavljanjem upravnika. Naše pozorište odavno nije hrabro – objašnjava reditelj “Dogvila”.

On ističe da iako poziva na bunt, ova predstava ne može izazvati revoluciju, ali napominje da ne treba potcenjivati moć javne reči, posebno kad “nešto kažete pred ljudima, nešto što oni žele da kažu a ne smeju, što potpiruje duh pobune u njima i uverava ih da nisu sami u želji da se pobune”.

Mi govorimo sve otvoreno, ne samo da bi smirili svoju građansku savest, već i zbog onih koji to ne mogu. Ne smemo ćutati o svim devijacijama naših života u Srbiji, o novom totalitarizmu kome smo izloženi, o zaprepašćujućoj političkoj situaciji da u Srbiji danas sem skaradne vlasti imamo još goru opoziciju – primećuje Mladenović.

---

Stav jedne druge Srbije

“Dogvil” ima specifičnu pozorišnu formu, kombinacija je glume, koncertnog izvođenja i video projekcija.

Ima uzbuđenje rok koncerta i emotivno uzbuđenje pravog teatra. Kad se smiksaju ta dva uzbuđenja onda se dobija vredan rezultat. Brzo menjanje prostora i jednostavno saopštavanje intimne istorije glavne junakinje na kraju proizvede emocije kod gledaoca, a uz stalno miksanje sa pobunjeničkim songovima proizvede i puno bunta – objašnjava Mladenović.

 Objašnjava da je u nastajanje predstave bilo uključeno hiljade ljudi kroz interakciju na Fejsbuk stranici, jer je autorski tim želeo da “Dogvil” bude društvena akcija i stav jedne druge Srbije. Mladenović je zajedno sa Markom Grubićem uradio 12 songova “koji su presek naše društvene stvarnosti”.

Songovi izvode jasnu paralelu između „Dogvila“ Larsa fon Trira i „Dogvila“ u kome mi danas živimo. U toj strašno izolovanoj sredini gde su počela da se razvijaju neka posebna pravila. Srbija je kao Galapagos pre dolaska Darvina, izolovano ostrvo koje plaća jezivu cenu višegodišnje izolacije. Kod nas su se razvile neke endemske vrste, koje postaju značajne i uspešne samo u potpunoj izolaciji – objašnjava Mladenović.

Pesme u predstavi govore o totalitarizmu, raspadu porodičnih vrednosti, nasilju, omladini izloženoj vaspitanju ulice, medijskoj manipulaciji, netoleranciji prema svemu što je drugačije…

Jedan stih songa je “Rekla ti država da nemaš platu, rekli ti mediji – vlast je u pravu, banka ti traži sledeću radu, šta čekaš onda, razbij joj glavu“.

---

Vlast je naša slika i prilika

U “Dogvilu” se, između ostalog, pominje i nemoralno stečena fakultetska diploma predsednika države i ispituje moralni profil ljudi koji vode našu zemlju. 

Šta god su političke mode, političke opcije koje se nose ove sezone, pa je lepo govoriti proevropske fraze, onaj koji to govori mora da ima moralni dignitet za to. Oni koji vode našu zemlju su nas toliko puta ubedili da su bez ikakvih skrupula i da je apsurdno verovati im kad govore besmislene fraze koje su im savetnici stavili u usta – kaže reditelj “Dogvila”.

Mladenović kaže da “smo mi sami prizvali ovo zlo koje nam se dešava i da smo sami krivi za ono što nam se sve ovo dešava”.

Kada govorim štošta loše o vlasti koju imamo, govorim i loše o nama samima. Ta vlast nije samorodna, mi smo ih izabrali. Oni su naša slika i prilika. Slika našeg primitivizma, nivoa društvene svesti, naše sveukupne zaostalosti u odnosu na normalan život. I te slike se ja jako stidim i pokušavam da nam je bacim u lice ovom ili ovakvim predstavama  – ističe Mladenović.

---

Srbija je ukinula kulturu

Poznati reditelj zaključuje da živimo u zemlji koja je ukinula kulturu, te da su prošli izbori pokazali pravo stanje, jer nijedna politička stranka nije pomenula kulturu u svojim programima.

Njima odgovara ovo primitivno stado, ta mešavina rijalitija, estrade i kriminala jer se u njoj lako snalaze i lako manipulišu – kaže Mladenović.

Objašnjava da je Srbija platila veliku cenu izolacije, pa da ne postoji nijedan kraj Srbije u kome Dogvil nije primenljiv. Ističe da su se “vlasti odrodile od sopstvenog naroda, imaju svoje privilegije, smenjuju se u svojim foteljama, a ne znaju kako izgleda život u Dimitrovgradu, Bosilegradu ili Vranju”.

---

Putevi sa niškim pozorištem se ne ukrštaju

Mladenović, inače rođeni Nišlija, kaže da je za 25 godina, odnosno od kada je otišao iz rodnog grada, svega tri puta režirao u niškom teatru.

Godinama unazad niški teatar i ja ne idemo istim pozorišnim putem. U njemu ima mojih prijatelja i divnih ljudi, ali se naši pozorišni putevi ne ukrštaju. I ne mislim da će nam putevi ići u pravcu neke saradnje – kaže Mladenović.

Poslednji put je u Nišu radio 2008. godine na predstavi „Odabrani i uništeni“, u produkciji „Niš art fondacije“.