Koncert Omladinske filharmonije u spomen-parku Bubanj

autor: B.J.
andric foto MRC
"Dozvola je program"; foto: MRC

Omladinska filharmonija će 10. jula u amfiteatru na Bubnju održati koncert klasične muzike „Muzikom za ljubav i mir u svetu“ iako za to nema dozvolu republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Upravo je nedobijanje te dozvole sa ove lokacije prethodno „izmestilo“ festival „Pozitiv“.  

Direktor i dirigent Filharmonije Zoran Andrić kaže da nikog iz Zavoda o ovom koncertu nisu obavestili, niti da imaju nameru.

Prethodno je, zbog podeljenih reakcija javnosti na izbor lokacije, ali i odbijanja nadležnih da daju dozvolu za njegovo održavanje, festival elektronske muzike „Pozitiv“ sa Bubnja izmešten u Tvrđavu, tako da čudi Andrićeva odluka da bez konsultacija sa republičkim institucijama održi koncert u spomen-parku.

Na pitanje novinara zašto nikog nije obavestio, vidno uznemiren je prokomentarisao.

Obavestio sam sebe i mog Boga. Nisam tražio dozvolu i kažite, ti koji treba da daju dozvolu neka pozovu Zorana Andrića. Dozvola je program i niko ga neće sprečiti – kaže Andrić.

U Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kao nadležnoj instituciji za nepokretna dobra od izuzetnog značaja u koja spada i Spomen-park Bubanj, kažu da niko nije tražio dozvolu za koncert klasične muzike

Niko nas nije kontaktirao, niti slao bilo kakav zahtev – kažu u Zavodu.

Andrić tvrdi da se ovaj koncert ogranizuje uz podršku Grada, Ministarstva kulture i Kopnene Vojske Srbije.

Sve radim za dobrobit Grada. Meni ne trebaju ni aplauzi, ni nagrade. Ovo je poklon Gradu Nišu, Srbiji i svetu. Koncert neće biti tamo gde su streljani ljudi, već u amfiteatru. Mene cela Srbija ceni, jedino me ovde ljudi stavljaju po strani – kaže Andrić.


Bez besplatnog prevoza

Na revijalnom koncertu Omladinske filharmonije “Naissus”, koji će biti održan u nedelju 10. jula u amfiteatru na „Bubnju“ od 21 sat, biće izvedena klasična dela Čajkovskog, Glinke, Korsakovog, Dvoržaka, kao i muzika iz filma “Pirati sa Kariba”. Ulaz na koncert je slobodan.

Iako je ranije najavljeno da će za svu zainteresovanu publiku biti organizovan i besplatan autobuski prevoz, organizatori kažu da to neće biti moguće jer se dozvola za to ne može dobiti bez saglasnosti gradskog veća.


Čiji je Bubanj?

U Opštini Palilula kažu da su se poslednjih godina u amfiteatru na Bubnju održavali različiti programi klasične muzike i filmskog programa, kao i godišnje smotre izviđača.

Održavale su se različite manifestacije, uglavnom prilagođene prostoru. Organizatori traže dozvole od nadležnih republičkih i opštinskih službi. Kao javna površina park u komunalnom smislu podleže pravilima Grada, a kao spomen-kompleks pravilima Republike – kažu u Paliluli.

bubanj foto JV
Izgled amfiteatra nakon rekonstrukcije 2013. godine; foto: JV
Najveći problem je, kako ističu u Paliluli, to što još uvek nije određen titular parka.

Bubanj jeste na teritoriji Opštine Palilula, i po osnovu ulaganja u rekonstrukciju amfiteatra i sređivanja prostora tražilo se da opština to može i da koristi. Inače, mi smo u svakom slučaju tražili dozvole i od Zavoda- kažu u Paliluli.

Podsetimo, 2013. godine završeno je uređenje Bubnja za koje je utrošeno 13 miliona dinara. Sredstva su obezbeđena iz projekta koji je realizovan u saradnji sa bugarskom Opštinom Bobov Dol koji je finansirala Evropska unija. Na površini od 50.000 kvadratnih metara uređeno je rastinje, pešačke staze i izrađeno 15 odmarališta za sedenje, a rekonstruisan je i amfiteatar.


Bubanj kao simbol slobode

prica o slobodi foto MRC
„Ne smeju se zaboraviti ljudske žrtve“; foto: MRC
Prema tumačenju arhitekte i konzervatorke dr Aleksandre Mirić, autorke dokumentarnog filma “Priča o slobodi”, spomenik je napravljen sa idejom da bude mesto okupljanja građana koje slavi slobodu.

Korektno je da se tu održavaju manifestacije dok god organizatori i posetioci znaju da je u pitanju stratište gde je nebrojeno mnogo ljudi palo za slobodu i da se slavi antifašizam – kaže Mirićeva.

Mirićeva objašnjava da Bubanj nije groblje, već stratište.

Ljudi su ovde streljani i onda su njihove kosti italijanski vojnici otkopali pred završetak rata da bi sakrili tragove zločina i spalili. Bukvalno svaka čestica prašine na Bubnju jeste kost, sve to jesu tragovi nekog stradanja – kaže Mirićeva.

Autor:
B.J.

Slični tekstovi

Komentari

8
  1. Bravo Andricu,ne popustaj!Ne dopustaj apsurd,da ti kao Nislija i covek koji izvanredno vodi mlade muzicare,pltas neke dosljake i levake,da u svom rodnom gradu drzis koncert!

  2. Odličan marketing Andriću!

  3. „Obavesti sam sebe i mog Boga“… Zaista Andricu? „Ti koji treba da daju dozvolu neka pozovu Zorana Andrica“… Zaista? Iskreno, muka mi je od ovih ljudi koji imaju tako visoko misljenje o sebi. Ovo nije egocentrizam. Ovo je mnogo gore.

  4. Suze mi podju, kada vidim koliko neki ljudi moraju da se bore za kulturu. I onda prosecni ljudi imaju nesto protiv pojedinca, koji prihvata svu odgovornost, a pritom je svestan koliko vredi. Njemu ne treba ni aplauz, a povrsni bi uvek da upropaste ono sto ne razumeju. Bicu na kocertu da uzivam, i ako reba da cuvam Andrica zlih i ljubomornih, makar postao sveta prasina na Bubnju.

    • Kultura nije klasična muzika. Kultura je pre svega način na koji čovek doživljava sebe i svet oko sebe. Svako ko misli da je toliko bolji od drugih, da nikoga ništa ne treba da pita kada je nešto naumio, da treba o sebi govoriti u trećem licu jer je toliko velik i značajan – taj nema veze sa kulturom.

  5. Zašto smo jedino sposobni da sve čega se dotaknemo uništimo, omalovažimo ili se podsmehnemo?

  6. Botovi ne zaboravite da ponesete sendviče na koncert! Ogladni se od hejtovanja.

  7. Kazu da prevoza nece biti, pa kako su onda smeli da stavljaju na tablama da ima prevoza. Juce je u centru bilo do 100 ljudi koji su cekali prevoz. Posto sam sacekao malo i video da nema busa, pitao sam ljude da li su proverili informaciju. Rekli su mi da su se vodili inforamcijama sa tabli tu po centru. Bilo je starijih ljudi, iznerviran resio sam da ne odem na koncert. To moze samo u Nisu, Evropo

Pošalji komentar

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.