Kroz stilove i periode – arhitektonski DNK grada Niša

“U Nišu ima objekata koji bi mogli da se ne postide i da su u bilo kom evropskom gradu” – navodi arhitekta Zoran Čemerikić. Arhitektonsku raznolikost grada primećuju i laici u toj oblasti, a on kaže da je Niš arhitektonski bogat, bez obzira na veliki broj građevina skromnijeg izgleda iz perioda socrealizma. Kao naročito vredne izdvaja Gradsku kuću i Palatu „Andonović“ u Obrenovićevoj.

Zgrada Radio Niša, nekadašnji Grčki konzulat, Narodni muzej, gimnazije “Stevan Sremac” i “Bora Stanković”, Francuski institut i glavna Pošta – samo su neki od 100 objekata izgrađenih nakon oslobođenja od Turaka, koje je Društvo arhitekata Niša svrstalo u najznačajnije u svom Vodiču.

Čemerikić kaže da su se u Nišu pratile tendencije u evropskoj arhitekturi i da otuda potiče raznolikost stilova, kao i da je najviše objekata izgrađeno u posleratnom periodu.

Niš je jedna izložba različitih arhitektonskih stilova na otvorenom. Pravog klasicizma nema puno, ali ima jako lepih objekata, poput onog gde je gradonačelnik, to je nekadašnja banka. To je neki francuski klasicizam. Izdvojio bih i čuvenu Palatu „Andonović“ u Obrenovićevoj – navodi on.

Najviše se u Nišu, dodaje, gradilo u šestoj, sedmoj i osmoj deceniji prošlog veka. Šezdesetih godina je stanogradnja doživela ekspanziju, skromnije se projektovalo i nije bilo dekoracija na fasadi.

Neki to zovu socrealistička kultura. To nije stručni termin, ali jeste u duhu tog vremena – zaključuje Čemerikić.

Ono što karakteriše Niš, između ostalog, jeste industrijska arhitektura, gde su značajniji primeri kompleksi nekadašnje Elektronske industrije i fabrike duvana.

---

Arhitektonsko bogatstvo centra grada

Osim Gradske kuće, koja je inače počela da se gradi kao šegrtski dom, u Vodiču su kao arhitektonsko blago užeg centra navedeni Učiteljski dom čuvenog niškog arhitekte Julijana Djupona, ali i Narodno pozorište ruskog arhitekte Vsevoloda Tatarinova.

Zgrada u kojoj je sada H&M, priča Čemerikić, više puta je menjala izgled i namenu. Kaže da je to prava šteta jer je bila odličan primer rane moderne. Sliku centra grada formiraju i Dom Vojske i hotel Ambasador, kao objekti internacionalnog stila, ali i Prehrambeno-hemijska škola, koja asocira na balkansku arhitekturu.

Naročito specifična građevina u Nišu jeste Dom zdravlja, za koji Čemerikić kaže da sa svojim panoima od specijalne plastike pripada savremenoj arhitekturi sa posebnim estetskim kvalitetima, koji se mnogima dopadaju, a mnogima ne.

Sa druge strane, Hirurška klinika u krugu Vojne bolnice ima elemente nacionalnog stila, dok je Stomatološki fakultet primer posleratne moderne.

---

Niš posle oslobođenja od Turaka počeo da poprima obrise evropskog grada

Među sačuvanim objektima iz perioda turske vladavine su Bali-begova džamija, Hamam i sama Tvrđava. Niš je nakon oslobođenja 1878. urbanistički počeo drastično da se menja, kaže Čemerikić, pa je od kasabe krenuo da poprima obrise evropskog grada.

Ulice su proširivane, pojedine građevine su rušene i počela je gradnja javnih objekata – pre svega, kasarni, bolnica i škola. Iz tog perioda očuvana je zgrada Banovine.

---

Rana moderna, secesija, građanska i balkanska arhitektura u Nišu

Izgradnja privatnih stambenih zgrada u Nišu kreće početkom 20. veka, kada su građanske porodice gradile za svoje potrebe. Vreme pre rane moderne, prve dve decenije 20. veka, karakteriše upravo gradska ili građanska arhitektura.

Objekti karakterističnog balkanskog stila, sa kamenim postamentom i drvenom gornjom konstrukcijom, pokriveni ćeramidom, retki su u Nišu, jer je vrlo malo takvih sačuvano.

Čemerikić kao objekte balkanskog stila izdvaja kuću „Stambolijski“, gde je istoimeni restoran, koja je obnovljena po uzoru na originalnu, kao i kuću porodice Mišić kod Suda, pomalo nepristupačnu i “uvučenu”.

Upravo zgrada Osnovnog i Višeg suda primer je iz perioda secesije. Kako pojašnjava Čemerikić, reč je o zanimljivom pokretu koji teži da se odvoji od klasičnih stilova, a tu spada i jarko žuta zgrada pored Narodne biblioteke, ali i Sinagoga.

Zgrada Suda je obnovljena i potpuno rekonstruisana. Imala je prizemlje i prvi sprat, a onda je vrlo vešto podignuta kula sa satom i dodat je još jedan sprat. Sinagoga je neobična, “odskače” malo i jeste na neki način i moderna – ističe Čemerikić.

Kao najistaknutijeg arhitektu perioda rane moderne izdvaja Aleksandra Medvedeva, koji je u Nišu projektovao zgradu Gradske uprave u Nikole Pašića i takozvani Šegrtski dom u Balkanskoj.

Radio je Medvedev projekat i za nadgradnju tornja Saborne crkve, koja je građena još u vreme turske vladavine i koja je delo Andreja Damjanovića.

U vreme rata sve se prekida, a onda se nastavlja moderna arhitektura, ali sa novim karakteristikama, priča Čemerikić.

Bila je to svedena arhitektura, jednostavna i racionalna, bez ukrasa, takvo je bilo vreme, ali tako se i u svetu radilo. Ipak, ona u Nišu ima dobrih primera, jer se sve razvijalo, čitavi blokovi su se rušili, nove stambene zgrade su se gradile, ali i javni objekti, grad je dobijao lepši izgled. Tu je najznačajniji beogradski arhitekta Mihajlo Mitrović – kaže on.

---

Siva estetika brutalizma i bekstvo od arhitekture koja “nema dušu”

Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka, nove tehnologije, materijali i montažna gradnja donose promene. Menja se arhitektonsko oblikovanje i javlja se potreba za velikim brojem stanova. Periodu montažne gradnje pripadaju i tri solitera u Durlanu.

Sedamdesetih se pojavljuje beton na fasadama, a osamdesete već dobijaju neke druge karakteristike i donose goli beton u sivoj boji sa nekim minimalnim profilacijama i dekoracijama. Tu počinje opeka da se radi na fasadama i neka toplija arhitektura od betonske – priča Čemerikić.

Za te dve decenije upotrebljava se izraz brutalizam, a primeri su Pozorište lutaka i zgrada Aerodroma. Estetika se tada svodila na sivi, armirani beton.

Čemerikić navodi da su devedesete svetu donele postmodernu, kao pokušaj bekstva od hladne moderne arhitekture, za koju su neki smatrali da nema dušu i da je previše jednostavna. Tada su u Nišu izgrađeni Dušanov bazar i Kalča.

---

Devastirane vile u Niškoj Banji

Niška Banja puna je lepih primera moderne, priča Čemerikić, jer su tamo bogate Nišlije gradile vile kada je počeo da dolazi Kralj Aleksandar.

Najistaknutiji primeri su hotel Milenković, kasnije Partizan, koji je već dugo devastiran i gde je pre nekoliko godina izbio i veći požar. Tu je i Zelengora, Vila „Živković“, kao i Vila „Ristić“ u stilu klasicizma.

---

Kako je danas?

Zgrade u Staroj železničkoj koloniji zidane su za radnike Železnice tridesetih godina i imale su prizemlje i jedan sprat. Pre oko 15 godina su dograđene i dobile su još po dva sprata. Takvi, arhitektonski ne previše značajni objekti, jednostavni, sa niskim plafonima, u Nišu su ranije dosta građeni, priča Čemerikić. Zgrade danas niču na svakom koraku, ali on smatra da se ipak brine o estetici.

Investitori danas svakako gledaju da dobiju što veću površinu, ali se projektuje, u smislu oblikovanja i primene materijala, sasvim drugačije nego u tom posleratnom periodu – poručuje Čemerikić.

Zgrade koje se u poslednje vreme zidaju po Nišu opisuje kao korektnu arhitekturu, u kojoj se eksperimentiše bojama, ali gde se retko ko izdvaja u odnosu na druge.