Laušević i Niš – miljenik filmske publike sa dva Gran prija i „Carem Konstantinom“

Jedan od najtalentovanijih glumaca svih vremena Žarko Laušević preminuo je, posle kratke i teške bolesti, u 64. godini, a osim traga na pozorišnim daskama i kinematografiji ovog prostora, ostavio je značajan pečat na Filmskim susretima u Nišu, jedinom festivalu posvećenom glumcima. Za nišku publiku je u svom delu Padre, idiote napisao da je najbolja, a 2016. godine rekao im je sa bine Letnje pozornice da je „bila tu i pomogla mu da uspe u nečemu da pronađe neku nadu, a onda i učinila da poveruje da je ponovo živ“.

Šilja, Petar Horvat, knez Mihailo Obrenović, Miloš Obilić, Alija Osmanović ili Ilija Jugović, princ Đorđe Karađorđević, Aćim, i Vukašin Katić i brojni drugi likovi imaju jednog zajedničkog glumačkog genija – Žarka Lauševića.

Rođen je na Cetinju, diplomirao je glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u jednoj od najpoznatijih klasa u istoriji fakulteta. Od prvih uloga pokazao je raskošni talenat, lakoću glume i skrenuo je pažnju na sebe.

Volela ga je jugoslovenska publika, a i niška koja mu je to pokazivala na Filmskim susretima. Prvi njegov film koji je videla publika na niškom festivalu bio je Direktan prenos koji je prikazan na 17. Filmskim susretima 1982. godine.

Dve godine kasnije bio je prikazan film Lazar, a 1985. godine i Jagode u grlu.

Godine 1986. godine publika u Nišu je videla Šmekera i Dobrovoljce, a godinu dana kasnije tri njegova filma i prvu nagradu na Filmskim susretima.

Za ostvarenja u Oktoberfestu, Dogodilo se na današnji dan i Oficir sa ružom žiri u sastavu Gorica Popović, Mirko Bogataj, Slobodan Dimitrijević, Darko Marković, Timošenko Milosavljević, Bata Čengić, Hadi Šehu i Aleksandar Fotez, dobio je Cara Konstantina.

Put na jug i Braća po materi prikazani su na 23. Filmskim susretima 1988. godine, a sledeće godine je publika mogla da vidi Lauševića kao Miloša Obilića u ostvarenju Boj na Kosovu.

Godine 1990. godine Žarko Laušević je na Filmskim susretima predstavio filmove Stela i Početni udarac. Godinu dana kasnije publika je videla filmove Ikona ’91 i Original falsifikata.

Crni bombarder je bio na Filmskim susretima 1992. godine, a kobne 1993. godine Žarko Laušević je dobio Gran pri Ćele-kula za ulogu u Bolje od bekstva. On tu nagradu nije primio na Letnjoj pozornici što je pomenuo u svojoj knjizi Padre, idiote.

Dvadeset i drugog marta je bila premijera u Nišu. Bilo je uzbudljivo. Prvi susret sa najboljom publikom na svetu, posle onog kišnog dana kada nisam mogao da se poklonim 1993. godine, i zahvalim na najvećoj nagradi festivala „Gran pri – Ćele kula“, za „Bolje od bekstva“ – napisao je Laušević u Padre, idiote.

Te godine je publika videla i njegovu rolu u Kaži zašto me ostavi.

Nakon izlaska iz zatvora, Laušević je snimio film Nož koji je prikazan na otvaranju 34. Filmskih susreta 1999. godine, a godinu dana kasnije je na Letnjoj pozornici prikazana i Ranjena zemlja.

Gran pri je dobio još jednom, sada pod imenom „Naisa“, 2016. godine za ulogu Mome u Smrdljivoj bajci. Žiri su činili Sloboda Mićalović, Tanasije Uzunović i Kalina Kovačević, a Laušević je publici rekao:

Stvarno sam uzbuđen i nadam se da mi se Novak ne bi naljutio, jer ovo doživljavam kao drugi Grend slem. Onaj prvi, pre dvadest i tri godine, nisam stigao da primim, ali vi ste bili tu i pomogli ste mi da uspem u nečemu da pronađem neku nadu, a sad ste učinili da poverujem da sam ponovo živ – poručio je Laušević.

Pre dve godine, 2021. godine, publika je mogla da vidi Lauševića kao Nikolu Prvog Petrovića Njegoša u filmu Aleksandar od Jugoslavije. Još dva ostvarenja bila su na pred niškom publikom na Filmskim susretima – Ime naroda (2020. godine) i Leto kada sam naučila da letim (2022. godine).

Snimio je i filmove Volja sinovljeva i Ruski konzul čije se prikazivanje očekuje tokom sledeće godine.