„Makadamski građanin“ – debi album niškog „Kralja Čačka“

Mladi niški muzičar Mitar Zorić, pažnju javnosti skrenuo je sviranjem na ulicama grada, a sada je objavio i debitanstki album Makadamski građanin, koji predstavlja “drugu stranu medalje” akademskog života. O muzici ističe da je iskrena, sirova i minimalistička, a javnost ga je već prozvala niškim Kraljem Čačka.

Ovaj 29-godišnji kantautor, gitaru svira iz srednjoškolskih dana, kada je počeo da i da piše pesme. O poređenjima sa poznatim muzičarem iz Čačka, Zorić kaže da iako postoje određene sličnosti u muzičkim stilovima, ipak im se poezije koje pišu, znatno razlikuju.

Na debitantskom albumu radio je pet godina. Nakon što je njegovu pesmu čuo rok kritičar iz Severne Makedonije, Zorić ističe, da je na njegovu inicijativu stupio u kontakt sa izdavačem iz Beograda.

Kada su izdavači odslušali moje demo pesme, oduševili su se koliko ima dobrih stvari i rešili da oni finansiraju snimanje albuma. Bio sam svestan da fali produkcijski kvalitet u pesmama i znao sam da ukoliko želim da to promenim moram da skupim novac i platim profesionalce, a oni su samo ubrzali taj proces – priča Mitar.

Kada govori o svom muzičkom izražavanju, Zorić kaže da mu je sviranje na ulici mnogo pomoglo da nauči kako bi trebalo da se ponaša dok nastupa, kao i to što od prolaznika odmah dobija povratne informacije. Međutim, sviranje na ulici za Mitra je “hleb sa sedam kora”.

Na ulici sviram već 13 godina, bio sam tinejdžer koji je počeo da izlazi, a za te izlaske zarađivao sam svirajući. Od ulične svirke može da se živi, ali ne i da se uživa, jer moraš svakog dana da sviraš, ali kada je loše vreme, nema ni zarade. Međutim, mnogo toga sam i naučio, na koji način da komuniciram sa publikom, kada da se nasmešim, kada i kako koji pokret da napravim – kaže Mitar.

Pesme na albumu inspirisane mladalačkim zaljubljivanjima, ali, ističe, da poslednjih godina sve manje inspiracije pronalazi u tome, već u nekim drugim životnim situacijama. Dok, kada govori o muzici, tvrdi da je želeo da izgleda autentično sviranju na ulici.

Sintetička muzika sa nesvirljivim deonicama ili modifikovanim glasovima izgubi tu sirovu istinu pesme. Time sam se vodio da bude minimalistički i tako odsvirano onako kako umem da sviram. Kada budem bio bolji muzičar, tada će i muzika biti drugačija – kaže Zorić.

Kako voli da se oblači kao gospodin, ali se ne ponaša akademski, debitanski album, kako ističe, predstavlja njegovu zlatnu sredinu i zaključuje “Ako ne mogu da budem akademski, biću makadamski građanin”.