„Makar se nešto dešava“ – prvi roman niškog pisca i novinara Aleksandra Stankova

Tri godine nakon objavljivanja zbirke Elastične priče, pred čitaocima je novo delo niškog pisca i novinara Aleksandra Stankova, roman Makar se nešto dešava. Autor kaže da je reč o višeslojnom romanu savremene književnosti.

Roman prati lik Aleksinčanina Darka Markovića, koji se muči sa rutinom i svakodnevicom u koju ga je život uvukao.

Nastao je na tragu epohe egzistencijalizma i dobrim delom se bavi i mentalitetom ljudi sa ovih, ali i nekih drugih prostora. Pisac likove stavlja u različite situacije pa tako vidimo njihovo ponašanje u Aleksincu, ali i kako žive i rade u Švajcarskoj. Kako uređeniji sistemi, (ne) uređuju i njihove živote – ističe Stankov.

Prema njegovim rečima, pored opisa krajolika južne Srbije i gradića podno Alpa, roman priča poznatu balkansku priču o borbi za opstanak u svakom smislu.

Darkov lik sam kreirao pre nekoliko godina u svojoj glavi i nekim beleškama. Kasnije su se sklopile kockice da bi on takav mogao da se preseli u inostrantsvo, jer taj put na kraju postaje neka vrsta njegovog hodočašća. Ostalo se posle samo posložilo tokom pripreme i pisanja, pa smo od jednog dobili plejadu zanimljivih likova. Svi oni zajedno zapravo pričaju jednu životnu priču istrgnutu iz vremena, smeštenu na raskrsnici svetova koji su na prvi pogled tako različiti, a zapravo isti – navodi Stankov.

Dodaje da je Makar se nešto dešava roman o “našim generacijama”. Stankov je rođen 1986. godine, pa tu, kaže, misli na one koji su se rodili deset godina pre i posle toga.

Prepoznaće se sve te generacije, kako navodi, u brojnim situacijama, razmišljanjima i odlukama u romanu.

Naravno, siguran sam da će se priča i tema dopasti mnogima koji nisu u tom vremenskom opsegu, jer knjiga zaista može da se čita kao roman lika, psihološki roman, pa čak i triler. Ima tu i avantura i ljubavnih odnosa, tako da svako može da se veže za lik ili deo romana koji mu najviše prija – poručuje pisac.

Roman referiše na poznata dela domaće i svetske književnosti, pa Stankov kaže da će pasionirani čitaoci prepoznati omaž Seobama Miloša Crnjanskog i romanu Povratak Filipa Latinovića Miroslava Krleže, a jedna glava je posvećena i Kafki.

Izdavač je beogradska Agnosta, urednik je Slaviša Pavlović, lekturu je radila Jelena Stošić, a za crtež na naslovnoj strani bila je zadužena Dragana Stanisavljević.

Roman je za sada dostupan na štandu Biblionera na niškom Sajmu knjiga, gde je održana i njegova promocija.

Do polovine decembra trebalo bi da se nađe i na rafovima knjižara, kao i u onlajn prodavnicama.