Mlada niška glumica – od početka na sceni u rodnom gradu, do nagrade za najbolju glumu na FDU

Put od prvih koraka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, studiranja i na kraju diplomske predstave, za 22-godišnju nišku glumicu Stašu Nikolić bio je, kaže, uz posvećenost, ispunjen ljubavlju. Već na samom upisu na fakultet bila je prva na listi, a po završeku studija sa sobom je ponela i nagrade za najbolju glumu, za studenta sa najvišim prosekom, kao i za najbolju dikciju, a sve to ne bi uspela, dodaje, bez podrške svoje klase, profesora, porodice i prijatelja iz svog rodnog grada.

Posle treće godine Gimnazije „Svetozar Marković“ u Nišu, Staša je dalje obrazovanje nastavila u Beogradu, na sceni, u kostimima, pred kamerama. Po završetku Fakulteta dramskih umetnosti, ponela je sa sobom tri priznanja koje je zaslužila radom i trudom, ali i, kako kaže, okolnostima u kojima je studirala.

Nagrada za najbolju glumu „Mata Milošević“ i za studenta sa najvišim prosekom ocena u klasi i treća je za dikciju „Brana Đorđević“. Nas desetoro u klasi bili smo užasno vredni, posvećeni, mi smo prva klasa koja je, nakon nekoliko godina, zajedno diplomirala, napravili celu predstavu, vrlo smo složni, tako da mi je bilo vrlo lako da postignem bilo kakav uspeh u takvoj atmosferi punoj ljubavi i tog jednog zajedništva – ističe Nikolićeva.

Angažmane u Beogradskom dramskom, kao i u niškom Narodnom pozorištu počela je da dobija nakon druge godine studija, a televizijska uloga u seriji Tate donela joj je, kaže, prepoznatljivost.

To mi je bila prva velika uloga koja mi je olakšala put ka novim ulogama, ali to je početak, to je jedna komedija u kojoj sam se ja oprobala, jer je meni drama lično bliža, pa sam onda imala mogućnst da se malo više oprobam u toj komediji, da radim sa odličnim glumcima, puno sam naučila na tom setu, velika škola i iskustvo – navodi Nikolićeva.

Usledila je serija Vreme zla gde je, rame uz rame, stala sa Goranom Bogdanom, Žarkom Lauševićem, pa joj je snimanje serije po Ćosićevom romanu bilo jedno od najlepših iskustava.

Još jedan uspeh kojim se veoma ponosi je i diplomska predstava Kavkaski krug kredom, a za taj komad je, zajedno sa svojom klasom, osvojila Gran pri u Rusiji. Upravo zbog veoma lepog perioda iz studentskih dana, upisala je i master studije.

Učim ruski jezik, volela bih da odem na master u Rusiju, na neko dodatno usavršavanje, pošto Rusi imaju najbolje škole, kod njih je umetnost mnogo cenjena, tako da bih tamo volela isto da se malo usavršavam – dodaje ona.

---

Počeci i niško Akademsko pozorište

Godinu dana pre nego da se zaputi na FDU, Staša je bila član Akademskog pozorišta, a za to kratko vreme dobila je ogromnu podršku prijatelja.

Pogotovo Petar Ščepihin i umetnički direktor Miloš i njegov zamenik Petar, oni su mi bili ogromna podrška, vetar u leđa. Generalno su mi svi iz Akademskog bili vrlo velika podrška i sad, kad se vratim i kad odem ponekad tamo, znam sve ljude, sa svima sam u dobrim odnosima i to pozorište radi vrlo ozbiljno. Mislim da je jedno od najboljih tih amaterskih pozorišta u zemlji – smatra Nikolićeva.

Priseća se da je prvi profesionalni angažman imala upravo u tom pozorištu, što opisuje kao nezaboravno iskustvo koje joj je pomoglo za dalji put glume.

Igrala sam u predstavi Mrtvo more u režiji Aleksandra Đinđića, igrali smo širom Srbije i osvojili smo gomilu nagrada sa tom predstavom. I generalno iz te predstave dosta tih akademaca upisalo je posle akadmije, tako da je da predstava bila neka prekretnica – ističe ona.

Već tada je počela da niže svoje uspehe, pa je još kao amater osvojila nagradu za najbolju žensku ulogu na festivalu u Kragujevcu Joakim fest i u Novom Sadu.

---

Nagrada za dikciju, a dijalekat u srcu

Zbog posla kojim se bavi, trudi se da govori književnim jezikom, pa mnogi i ne mogu da prepoznaju da je sa juga, a o dobrom izražavanju govori i nagrada za dikciju „Brana Đorđević“.

Naravno da ja, kad sam u Nišu, govorim na svom dijalektu. I često i ovde govorim. Naravno da obožavam svoj dijalekt, volim sve dijalekte, to mi je bila najuzbudljivija stvar na fakultetu kad smo radili. Volim svoj dijalekt, mislim da on nosi i temperament i šarm i neku brzinu i gotivnost i jedan karakter koji je ovde, ljudima sa severa, vrlo zanimljiv – kaže ona.

Priželjkuje da se oproba u nekim novim ulogama koji će biti izazov za nju, da radi sa dobrim rediteljima, glumcima i scenaristima.

Imala sam sreću da snimam i radim u pozorištu, tako da ne pravim razliku između ta dva. Oba medija podjednako volim, ali volela bih da igram u nekoj klasici ili neki tekst koji je domaći pisac napisao, koji je kultni tekst, kao na primer Kovačevića, Acu Popovića i Simovića. Imam sreće da Simovića već igram, ali to bih najviše volela, nekog dobrog domaćeg pisca – zaključuje Nikolićeva.

Mladu glumicu očekuju nove predstave, kao i kastinzi, a Nišlije je mogu gledati u predstavi Putujuće pozorište Šopalović u Narodnom pozorištu.