Murali – simbol urbanog Prokuplja

Da zidovi mogu da pričaju, Prokupački bi ispričali onu o mladosti i druženju koje je počelo 2010. godine i traje do danas. Prvi mural koji je te godine naslikao Miloš Kostić, preko puta svoje zgrade u Sokićevom bulevaru, bio je početak preobražaja Prokuplja u grad murala.

I dok su na početku murali privlačili isključivo mlade, stariji Prokupčani su najpre bili skeptični što im neko šara po zidovima. Međutim, kada su na fasadama sivih zgrada osvanuli likovi Bate Stojkovića, Al Paćina, Del Boja i Rodnija i raznih crtanih likova, čitav kraj je molio da se ukrasi i njihova terasa ili zid.

Danas lokalne picerije, frizerski saloni, auto-perionice, pa čak i Opšta bolnica “Dr Aleksa Savić” u Prokuplju na svojim zidovima ponosno nose murale.

---

Čar oslikavanja u druženju

Murali naslovnice iz filma “Rokenrola”, Boba Marlija i Milana Mladenovića, dela Miloša Kostića od kojih je sve i počelo, inspirisali su Ivana Radenkovića, koji ih je svakodnevno gledao, da i sam počne da oslikava zid na svom lokalu.

Miloš je započeo svoj četvrti mural na zidu pored. Upoznali smo se i uz dosta korisnih saveta sam nastavio sa oslikavanjem. Najveća draž kod stvaranja svih naših murala bilo je druženje. Već u samom početku desetak drugova organizuje pivo, roštilj, muziku i reflektore. Iz časa u čas broj ljudi je bio sve veći – priča Ivan Radenković, organizator oslikavanja.

Tog leta, pre pet godina, od sopstvenog džeparca i para koje su im davali drugovi i komšije oslikano je desetak murala.

Ekipa je ubrzo osnovala udruženje mladih Pozitivni Društveni Faktor koje je preko projekta “Potpis omladine”, koje je podržalo Ministarstvo omladine i sporta, 2011. godine
nastavilo da slika grad nekim veselijim bojama.

Organizovana je edukacija na temu zidnog slikarstva i akcija uređenje i raščišćavanja Hisara na kome mladi provode dosta vremena.

Oslikavanje Prokuplja privuklo je i umetnike iz Vranja i Niša, a na pridružili su im se i meksički slikari koji su u to vreme pohađali likovnu koloniju na Belom Kamenu. I dok prokupačke fasade već nekoliko godina zadivljuju sve one koji ga posete, ujedno i inspirišu mlađe generacije da nastave da se time bave.

Gimnazijalac Milomir Stošković je tako počeo da crta murale preko puta svoje škole.

Bila je stogodišnjica od Prvog svetskog rata i dogovorio sam se sa drugarom, da nacrtamo mural Živojina Mišića, zato što je ovde njegova ulica. Dobili smo dozvolu od stanara zgrade i onda smo došli na ideju da nacrtamo sve vojvode iz Prvog svetskog rata – priča Stošković.

---

Šarenilo koje prekriva tugu starih fasada

Prokupački arhitekta Nikola Cakić kaže da su murali odavno postali legitiman član gradskih fasada, a da su promene na fasadama prokupačkih ulica svakako donele nešto dobro građanima, makar na tren.

Stara arhitektura koja je branila svoje vremensko i estetsko poreklo nestaje neodržavanjem, a nova ne poseduje ništa značajno. Ona je bez autorskog rukopisa i nije u skladu sa vremenom. S obzirom na to, velika je promena kada na fasadi ugledaš portret. Te šarene nijanse se sa obavezom trude da zaustave tugu na fasadama koje su obraz grada – objašnjava Cakić.

Murali koji pripadaju street art-u krase gradove širom sveta. Možda najpoznatiji “ulični umetnik” Banksy crtao je murale kao kritiku socioloških, kulturalnih i političkih prilika. Prokupački murali, s druge strane, teže da zaustave propadanje zgrada farbanjem njihovih fasada.