Nalazišta poput bazilike u Francuskoj izmeštaju puteve

I dok se, bez obzira na osude i apele stručne javnosti, nastavljaju pripreme za rušenje bazilike kod Bele Palanke na Koridoru 10, stručnjaci iz Francuske za „Južne vesti“ ističu da se u njihovoj zemlji zbog značajnih otkrića menjaju infastrukturni projekti.

Direktor Servisa za baštinu francuskog grada Arl Buzid Sabeg kaže da ga nalazište Kladenčište podseća na ranohrišćansku baziliku u Arlu koja je otkrivena tokom pripreme infrastrukturnih radova koji su pali u vodu zbog njenog otkrića.

Pošto su sve televizije došle u Arl, bilo je komentara da će otkriće katastrofalno da utiče na realizaciju projekta. Gradonačelnik je tada odgovorio „dovođenje projekta pod znak pitanja nije bitno zato što on može biti izveden bilo kuda, a ranohrišćanska bazilika je jedinstvena i kao takva se nigde više ne može naći” – kaže Sabeg.

Ističe da je i jedno galsko nalazište pronađeno na trasi puta iz Pariza ka Lionu sačuvano i postalo dostupno turistima tako što je osmišljeno stajalište uz auto-put sa zanimljivim muzejem. Napominje da je nešto slično možda moguće i kod Bele Palanke.

Ukoliko nije moguće diskretno izmestiti trasu puta, jedno od rešenja bi bilo konstruisanje nadvožnjaka sa auto-putem i pešačkim stazama iznad nalazišta, osmišljenog tako da pešacima bude omogućen prolaz sa jedne strane na drugu. Ovo bi bio deo dobre turističke ponude, puno ljudi bi moglo da se zaustavi, poseti nalazište i ekonomski doprinese regionu – objašnjava Sabeg.

On veruje da bi, u sličnoj situaciji, u Francuskoj brzo pripremili zahtev za proglašenje građevine za spomenik kulture i eventualno pripremili kandidaturu za UNESCO. Međutim, s druge strane u toj zemlji se pažnja posvećuje preventivnim arheološkim istraživanjima.

---

Uništavaju se manje značajni lokaliteti

Arheolog francuskog Nacionalnog instituta za preventivna arheološka istraživanja Veronik Gaston objašnjava da je u toj zemlji obavezno da, ukoliko na trasi puteva koji će se graditi postoje arheološki tragovi, kompetentne službe rade iskopavanja.

Kada je nalazište od izuzetnog značaja, država proglašava nalazište za spomenik kulture i projekat infrastrukture se menja. Ukoliko nalazište nije od posebnog značaja, ono se uništava prilikom infrastrukturnih radova – naglašava Gaston.

Napominje da je, među brojnim rešenjima, zatrpavanje nalazišta najmanje štetno jer “nalazište koje se ne održava kako treba trpi značajniju destrukciju”. Naravno, pod uslovom da je spomenik moguće kasnije otkopati i nastaviti radove na njemu.

Podsetimo, bazilika je pronađena pre tri godine i prvi zahtev niškog Zavoda za zaštitu spomenika bio je da se radovi na izgradnji puta zaustave i trasa Koridora 10 izmesti kako bi se sačuvalo ovo vredno nalazište.

Potom je krajem 2013. godine Republički zavod doneo rešenje da se bazilika pokrije peskom, nakon čega je niški Zavod formirao svoju komisiju koja je propisala mere zaštite ovog objekta i predložio da se on ili zaštiti i ostavi u izvornom položaju, ili da se izmesti.

Istraživanja su nastavljena 2014. godine, sve dok početkom godine „Koridori Srbije“ nisu zahtevali ponavljanje postupka. Pre oko dve nedelje, Republički zavod je poništio sva rešenja niškog zavoda i doneo svoje rešenje da se bazilika „zatrpa“.

Ovu odluku su neprihvatljivom nazvali Srpsko arheološko društvo i Srpska pravoslavna crkva, a arheolog niškog Zavoda Toni Čerškov istakao je da će pokrivanje peskom i potom izgradnja puta potpuno uništiti ovo ranohrišćansko nalazište.