„Niš bi mogao da postane Evropska prestonica kulture i od toga bi imao brojne benefite“

Titulu Evropske prestonice kulture Niš bi mogao da ponese, kaže arhitekta-konzervator Aleksandra Mirić, a osim što bi profitirao, smatra ona, ako bi se ugledao na Marsej u Francuskoj i “pametno” potrošio novac, mogao bi da unapredi i obogati svoju kulturnu ponudu na duže staze.

Hoće li biti “treća sreća”, s obzirom na to da je Nišvil džez festival 2011. i 2014. godine već predlagao da se Niš kandiduje za Evropsku prestonicu kulture, prema rečima arhitekte Aleksandre Mirić, zavisi od “dobre volje gradskih otaca”, ali ona smatra da bi Niš tu titulu mogao da dobije.

I da u trenutku kandidature Niš nema mnogo toga da ponudi, dodaje, postoji dovoljno vremena do zvaničnog dobijanja zvanja Evropske prestonice kulture, da se kulturna ponuda grada obogati.

Ona se kao dobrog primera neke države koja je u Evropskoj uniji, a na pravi način je iskoristila nagradu od 1,5 miliona evra koja se dobija uz ovu laskavu titulu, setila Marseja, koji je 2013. bio kulturna prestonica.

On se odrekao jednog dela svoje titule da bi i cela Provansa na neki način omirisala tu atmosferu. Nije se bavio pravljenjem pozorišnih predstava, nije pravio nove spomenike kao palanačke toteme nečemu, oni su napravili samo jedan novi muzej. To je Muzej mediterana, kulture koja obeležava Evropu u velikoj meri – priča Mirićeva.

Mirićeva kaže da su napravili zgradu od revitalizovanog objekta jedne stare fabrike, koja je na samoj obali mora. Zgrada je vrhunsko delo savremene arhitekture, biser sam za sebe, dodaje, i time su novac koji su planirali da potroše u proslavu “uložili u nešto što je unapredilo kulturnu ponudu grada, a i samog regiona”.

U tom smislu, takvim investiranjem u stvari koje su infrastrukturalne i koje na duže staze obogaćuju ponudu, mislim da bi Niš itekako isprofitirao od tog napora da sebe ugura među Evropske prestonice kulture – ističe Mirićeva.

Francuska dobar primer i da kulturnim dobrima ne treba nužno da se pridaje kulturna namena

Ova Nišlijka koja je arhitekta-konzervator kaže i da je primetila da je kod nas karakteristično da se kulturnim dobrima uvek pridaje kulturna namena, dok je u Evropi drugačija situacija, a dobar primer po njenom mišljenju je opet Francuska, zemlja u kojoj je živela 7 godina.

Na primer u Francuskoj se desi da nekadašnja katedrala postane parking i njene spomeničke vrednosti se sačuvaju – fasada je ta, enterijer je taj, a to što je ispod ulaza u brod katedrale podzemna garaža, to je stvar privatnika koji je bio u prilici da kupi tu garažu. Ali on je i dalje u obavezi da se prema kulturnom dobru odnosi domaćinski – ističe Mirićeva.

Za razliku od njih, dodaje, mi u želji da u 4 barutane u niškoj Tvrđavi smestimo muzeje, odnosno da im pridodamo kulturnu namenu koja nije uvek profitna, „dolazimo u situaciju da se one obrušavaju i da na kraju nemaju nikakvu svrhu“.

A za isto to vreme kafići na neki način održavaju objekte u Tvrđavi, oni na neki način žive, ne obrušavaju se. Daleko od idealnog, daleko od toga da su oni svi dobri domaćini i da rade pod uslovima koji su im zadati. Možda treba zaoštriti kontrolu, rigoroznije kažnjavati prestupe, ali ja nemam ništa protiv ni da kafići budu u barutanama, takav smo mentalitet, volimo da sedimo u kafićima, a slabo volimo da idemo u muzeje – navodi Mirićeva.

Osim što Niš moze da se ugleda na gradove koji su u Evropskoj uniji po pitanju brige o kulturi i kulturnom nasleđu, ima i Evropsku strategiju održive valorizacije spomenika kulture “Qualicities”, ali Mirićeva napominje da fali primena te ozbiljne strategije. Osim toga, kaže da je potreban i zajednički rad svih aktera u kulturi, među kojima su i institucije, ali i svi ljudi koje kultura na neki način dotiče.

Iako Srbija još nije članica Evropske unije, ove godine je i u našoj zemlji, pa i u Nišu, počelo obeležavanje Evropske godine kulturnog nasleđa, a Mirićeva kaže da je cilj da nasleđe postane pokretač lokalnog ekonomskog razvoja i da mu se vrate one vrednosti koje se s vremena na vreme skrajnu.

Zahvaljujući tome što nas je Evropska komisija uvrstila među zemlje u kojima će se ova godina obeležavati, građani su mogli da posete institucije kulture u Nišu, ali i da idu u stručne šetnje i od vrhunskih istraživača čuju više o nekim lokalitetima, a Mirićeva kaže da je interesovanje bilo ogromno, te postoji mogućnost da se ova akcija ponovi.

Više o ovoj akciji koju u Nišu organizuje EU info kutak, o tome u kakvom su stanju spomenici kulture u Nišu, kako radnici u kulturi rade i sa čim se suočavaju, koliko Nišlije znaju o svom kulturnom nasleđu i druge informacije možete saznati u emisiji 15 minuta u kojoj je govorila arhitekta-konzervator Aleksandra Mirić.