Niške meraklije Ansambl „Merak” – čuvari starogradskog melosa i niških romansi

Niš, Nišavu, kafane, ljude i delove starog grada, a u stilu starogradske muzike i karakterističnim višeglasnim pevanjem verodostojno opevali su članovi Ansambla „Merak“ – jedne od najstarijih družina tog tipa na jugu zemlje. Svoje pesme ostavili su Nišlijama kao spomenar jednog vremena i življenja u starom Nišu gde su na notama života stasali kao ljudi o čemu svedoči i monografija ansambla čije melodije traju više od četiri decenije.

Starije Nišlije pamte reči i melodije pesama Nema više starog Niša, Kod Margera, Niške meraklije. Pamte i starogradski duh grada i to da bitni gradski događaji, drugarske i kafanske večeri nisu mogle da prođu bez „Meraka“.

Pamte i iz ansambla “Merak“ kako su od članova niškog Akademskog hora kao dvadesetogodišnjaci postali prepoznatljiva lica svojm sugrađnima koje su decenijama pesmama uveseljavali.

Umilnim glasom, za stolom jedne stare niške kafane jedan od članova “Meraka” 70-godišnji Zoran Gliha Petković, započinje svoju priču o ansamblu koji je imao veliki značaj za kulturni i muzički život Niša.

Napominje da mu je teško da odvoji horske dane od onih sa ansamblom, jer se sa godinama hronologija događaja pomešala, ali su lepi trenuci ostali netaknuti.

Iz kolevke Akademskog hora, stazama grupe “Icina deca” – nazvane po njihovom prvom dirigentu Radojici Ici Milosavljeviću, kolege po muzici i mladi entuzijazisti 1978. godine osnovali su višečlani ansambl.

Tada još neimenovani sastav, želeo je više od horskog pevanja i postaje samostalna vokalno-instrumentalna grupa.

Ime ansambla predložio je Goce Nikolovski solista rok sastava Daltoni, mi smo to imali u vidu, ali smo još razmatrali. Jedne kafanske večeri organizovali smo glasanje. Prisutni gosti, kao i prijatelji na salvetama su pisali svoje predloge, jedan od njih opet je bio niški “Merak” i tako je ansambl dobio ime – objašnjava Gliha.

Tako je u Nišu nastao novi ansambl starogradske muzike koji se prvo proslavio već poznatim repertoarom sa pesama O Jelo, Jelena, Reših da se ženim, Šešir moj, Moja mala nema mane. Tek kasnije, početkom osamdesetih počeli su da stvaraju svoje gradske pesme posvećene Nišu.

Palilulske divine noći, Niške bekrije, Julka Palilulka bile su pesme koje su brzo našle put do svoje publike. Pevušile su se po parkovima i zadimljenim kafanskim stolovima, kulturnim restoranima, a ti dani u Glihi Petkoviću danas bude nostalgiju i setu.

Priseća se letnje septembarske noći i prvog nastupa u restoranu motela “Sićevo”, dan koji smatraju svojim rođendanom.

Pevali smo neko drugarsko veče Mašinskoj industriji Niš. Ono što je interesantno, kad smo mi kao iskusni horski pevači zapevali nastao je tajac. Mi smo pre toga puno vežbali i izglancali repertoar, zato je i nastao muk i oduševljenje – kaže Petković.

Od tog 1. septembra 1978. godine, pozivaju ih da pevaju po niškim restoranima i kluturnim događajima, a njihova tarifa bila je “večera i ozvučenje za žene”.

To je u našem žargonu značilo da se obezbedi dobro ozvučenje, jer smo višeglasna grupa i nije dovoljan jedan ili dva mikrofona. Pevali smo iz ljubavi, a ne za novac pa smo samo zahtevali da pored ozvučenja imamo i večeru za članove grupe i naše žene i devojke, dakle večera i ozvučenje za žene – govori kroz osmeh Gliha.

Uspesi su se nizali, sastav ansambla se menjao, ali ideja da se očuva tradicija i kultura kroz starogradsku muziku nije. Iz toga su se izrodila mnoga prijateljstva, ljubavi i međusobna kumstva.

Kroz ansambl je prošlo oko 20 pevača, snimili su jednu singl ploču, 6 samostalnih albuma i 10 festivalskih audio kaseta. „Merak“ je za 40 godina postojanja održao 4 samostalna koncerta, ali i nebrojeno mnogo festivalskih nastupa širom regiona. Brojne nagrade samo su neka od priznanja koje je bend dobio za romanse opevane o Nišu.

Kao „Icina deca“ u studiju Radia Niš, snimili su kultnu pesmu Boemska rapsodija grupe Kvin koja je obeležila 20. vek.

Poslednji put zajedno su zapevali 2014. godine na privatnoj proslavi.

---

Monografija “Mi smo Merak” – priča o Nišu

Počinjem a ne znam kako da “prošlo” vreme, sa kojim živim u sadašnjem vremenu, iskažem novim generacijama (našoj deci), koja dok listaju ovu knjigu, gledaju slike i čitaju o “Meraku”, razumeju to naše ushićenje pripadnosti muzici i jednom načinu života i razmišljanja. Jer sve to danas je tu: pevaju se iste pesme, sa istim rečima, ista se emocija u njima opisuje ali je atmosfera nekako drugačija – ovako je jedan od članova ansambla Dragan Pančić, započeo svoju priču o „Meraku“ koja se nalazi među stranama monografije.

Kao autor ovog dela potpisuje se upravo Zoran Gliha Petrović.

Hteli smo da na taj način ovekovečimo naš rad. Dugo sam tragao za nekim koji bi lepo opisao puteve „Meraka“, a onda sam shvatio da „Merak“ u duši ipak najbolje poznajem ja. U monografiji su tekstovi i drugih članova, kao i istaknutih dirigenata, profesora, novinara i školovanih muzikologa. Nije pisano samo o ansamblu, pisano je o Nišu – kaže Gliha.

„Merak naših mladosti, savremena paradigma starog građanskog Niša, kraljevi šefteli sokaka, nema više starog Niša, ali ostade nam Merak onako za dušu“ – govorili su drugi o ansamblu koji je svojim interpretacijama nesumljivo obeležio nišku i srpsku muzičku scenu.

U monografiji izdatoj 2020. godine može se naći razvojni put „Meraka“, muzičke prilike u Nišu, ko su bili članovi, diskografija, koncerti, i mnogo kultnih fotografija kojih nema na internetu. Tu je i CD sa svim pesmama koje odušu starogradskim melosom kao sećanje na družinu koja je veselila Nišlije.