Nova knjiga Arhiva i prvi deo trilogije „Pirot u Drugom svetskom ratu“
Geneza komplikovanih srpsko-bugarskih odnosa pre bugarske okupacije Pirota u Drugom svetskom ratu tema je nove knjige u izdanju Istorijskog arhiva Pirot – „Pirot u Drugom svetskom ratu“, a koja je prvi deo planirane trilogije.
Knjiga je nastala kroz saradnju Istorijskog arhiva u Pirotu i Udruženja istoričara Pirota i, kako kažu autori Davor Lazarević i Predrag M. Vidanović, zajedno su bili na zadatku rasvetljavanja važnih aspekata lokalne istorije u predvečerje, tokom i neposredno po završetku Drugog svetskog rata.
Prva knjiga iz planirane trilogije čitaoce dovodi do početka bugarske okupacije Pirota, sa posebnim osvrtom na genezu komplikovanih srpsko-bugarskih odnosa i njihove lokalne refleksije koje su bile od značaja za život ljudi u pograničnom području – kažu autori.
Kako je u recenziji istakao prof. dr Aleksandar Životić, rukopis monografije predstavlja rezultat višegodišnjeg rada autora na istraživanju različitih aspekata političke i društvene istorije Pirotskog kraja, a pored instruktivnog predgovora napisanog u najboljim tradicijama srpske istoriografske škole, prvi deo monografije čine 4 poglavlja strukturirana po kombinovanom tematskom i hronološkom principu.
Polazeći od uverenja da se istorija Pirota u Drugom svetskom ratu ne može napisati bez temeljne analize različitih unutrašnjih i spoljnopolitičkih faktora, kao i društvenih fenomena koji su presudno oblikovali ratna dešavanja, autori su se odlučili da glavne događaje i procese predstave u širokoj perspektivi srpsko/jugoslovensko-bugarskih odnosa i njihovih reperkusija na lokalna zbivanja – piše Životić.
Prvi deo monografije posvećen je istorijskim procesima i događajima koji su doveli do stalnih srpsko-bugarskih političkih i vojnih tenzija – od sticanja državne nezavisnosti i uspostave međudržavne granice, do početka Drugog svetskog rata pogranični sukobi, međusobni ratovi i diplomatski rivaliteti stavljali su Pirot i njegovu neposrednu okolinu u žižu srpsko-bugarskih suprotstavljenosti.
Analizom pomenutih događaja i procesa, stručno ubedljivo i narativno upečatljivo su razjašnjeni i opisani uzroci, motivi i nosioci srpsko-bugarskih sukoba na tlu istočnog dela Srbije, a posebno Pirota – piše recezent.
Drugo poglavlje monografije je posvećeno društvenom, političkom, kulturnom i privrednom koloritu Pirota u međuratnom periodu, dok se treća celina odnosi na događaje koji su neposredno prethodili bugarskoj okupaciji istočnih krajeva Srbije.
Aprilski rat, kratkotrajna borbena dejstva u okolini Pirota i početak života pod okupacijom do predaje okupacione vlasti bugarskim državnim i vojnim organima, našli su svoj odraz u okviru četvrtog poglavlja knjige.
Autor:
J.V.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
4Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Надам се да књига нема ревизионизма у себи. и да су аутори успели да се одупру ревизионистичким струјама у Пироту које Бугаре представљају као гринфилд инвеститоре и све најлепше о њима причају.
Бугари су испунили дефиницију геноцида у пиротском округу. Систематски уништавсли Србе, спаљивали им књиге и доводили свој наставни кадар да би скроз уништили Србе и затрли их.
Kosta Pecanac je 1917 nosio bombone po Bosni i Bugarskoj umesto svojoj deci na Kosmetu.
Kosta Pecanac 1917 nije bio ni u Bosni a ni u Bugarskoj, vec na teritoriji okupirane Srbije od strane megalomanske zaostale bugaraske kvazi drzave, koja je kukavicki, kao sto je jedino znala, napala zajedno sa nemackom i austrougarskom kraljevinu Srbiju, jer se nije mirila sa rezultatima koje je postigla u drugom balkanskom ratu, i to zahvaljujuci svojim ponasanjem,…
A sta ces ti ovde na nasem sajtu, sa temom o nasoj drzavi? Napravili ste genocid na jugu Srbije i to je cinjenica, koja vas iritira, i sada bi zeleli da sve to lepo zaboravimo, kao sto su mnogi Srbi nazalost i ucinili, ali ima nas koji pamtimo, i drago mi je zbog knjige, nadam se da je to samo pocetak, jer ima jos opstina i gradova u kojima ste ostavili svoj krvavi genocidni trag…