Na severnom delu Caričinog grada ili „Justinijana Prima“, nedaleko od Lebana, na jugu Srbije, tim stručnjaka iz Francuske i naše zemlje otkrio je veliki objekat za koji se pretpostavlja da je ekonomski deo episkopije.
Profesor dr Vujadin Ivanišević, naučni savetnih Arheološkog instituta iz Beograda, izvanredni poznavalac prilika na Caričinom gradu, kaže da novo otkriće pruža potpunija saznanja na ovaj lokalitet.
– Otkriveni objekat je dužine preko 50 metara, a verovatno je ekonomski deo episkopije. Iskopavanja su bila usmerena samo na otkrivanje osnove, a sledeće godine, nadamo se, imaćemo značajniju arheološku kampanju za detaljnija istraživanja kompletnog lokaliteta – kaže prof. Ivanišević.
Ovogodišnja ahreološka sezona na lokalitetu Caričin grad, posle pet nedelja intenzivnog rada, završena su u petak, a za narednu sezonu planirani radovi trebalo da traju dve nedelje duže.
Istorija Caričinog grada je više nego zanimljiva, ali za brđane, koji jedva sastavljaju kraj s krajem, priča o tom lokalitetu je svakodnevni dekor koji im gotovo ništa ne znači.
Ta slika o moći minulih epoha i jednog vladara, toliko zanimljiva za istraživače, posebno arheologe i istoričare, ovde, među „običnim svetom“ je toliko viđena da ne primećuju njene poruke. Ko se tome čudi, treba mu se čuditi.
Caričin grad ili Justinijana prima skrajnut je s puta i baš zato krije mnoge zagonetke života, a poznat je kao vanserijski spomenik antičkog urbanizma i arhitekture.
Caričin grad je u blizini mesta svoga rođenja sagradio jedan od najvećih vizantijskih careva, Justinijan I (527-565), graditelj čuvene Aja Sofije u današnjem Istambulu. On leži na blagim padinama koje se spuštaju od planine Radan ka Leskovačkoj kotlini, na mestu van glavnih putnih tokova, pa je to bio osnovni razlog što su se tek krajem XIX veka pojavile prve vesti o značajnim ostacima grada izgubljenog u dolini Puste reke.
Ruševine grada je, inače, prvi opisao znameniti Mita Rakić 1880. godine u listu Otadžbina, a prva arheološka iskopavanja obavljena su u predvečerje balkanskih ratova.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0