Novi roman mladog novinara i pisca iz Niša – „Daske“ pisao u Parizu, ali o odrastanju u svom rodnom gradu

Daske su novi roman mladog novinara i pisca iz Niša Uroša Dimitrijevića, u kome je na neki način oživeo likove iz prvog romana, koji je bio u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Nišlija sada živi u Parizu, radi u strip industriji i živi svoj san, ali je pisao o svom rodnom gradu i odrastanju u njemu. Nova priča nije autobiografska niti nastavak njegovog prvenca, ali je dogodovštine iz svog detinjstva utkao i u ovu knjigu. U knjižare širom Srbije stiže posle prvomajskih praznika, a promociji u Nišu nada se u junu.

32-godišnji Nišlija se dugo bavio novinarstvom u Srbiji, a 2020. godine je objavio roman Siroti mali ratovi, koji je promovisao „iz gepeka“, jer zbog kovida nije bilo klasičnih druženja i okupljanja.

Ubrzo se preselio u Pariz, gde je i pisao Daske, u kojima je na neki način oživeo glavne junake iz prethodnog romana, ali kaže da ovo nije nastavak, već potpuno nova priča.

Daske nisu ni nastavak ni prednastavak Sirotih malih ratova, iako se u obe knjige pojavljuju Vuk i Mitar. Međutim, to nisu isti oni Vuk i Mitar iz prvog romana, već možemo da ih posmatramo kao Vuka i Mitra iz neke druge dimenzije. Oni su kao neki moji Jay i Silent Bob ili. Betmen i Robin, prosto nisam mogao da ih tek tako pustim, a opet sam želeo da napišem neku drugu priču i da budem oslobođen stege prve knjige. Tako da Vuk i Mitar iz romana Daske možda samo dele neke karakterne osobine sa Vukom i Mitrom iz Sirotih malih ratova, ali nisu skroz isti. Ako ste gledali filmove Everything Everywhere All at Once ili Doctor Strange: Multiverse of Madness, sve će vam biti jasno – objašnjava Dimitrijević.

Iako je pisao iz Pariza, u Daskama se sve dešava u Nišu, od početka do kraja. Čitava radnja je u njegovom rodnom gradu, a na to ga je, između ostalog, inspirisao i mlađi brat.

Imam mlađeg brata i on me je često pitao prvo zašto živim u Beogradu, a potom i zašto živim u Parizu i ja sam mu uvek davao moje razloge. A kada sam ja njega pitao koji mu je omiljeni grad, on bi mi odgovorio – Niš, koji mu je omiljeni park – Čair. I onda sam se shvatio da je postojao čitav jedan period u mom životu kada je Niš bio moje omiljeno mesto na planeti, tokom osnovne i srednje škole. Mogao sam da otputujem na najlepše mesto na planeti, ali sam uvek jedva čekao da se vratim u Niš, da u školskom dvorištu sa drugarima vozim skejt. Niš je za mene tada bio, pa, ako ne Njujork, onda barem Portland, a Portland je dosta kul grad – ističe Dimitrijević.

Nije reč o autobiografskoj knjizi, ali ima takvih elemenata, odnosno dogodovština iz njegovog detinjstva, koje je menjao manje ili više kako bi dobro služile priči.

Kada mi se u životu dese neke neverovatne stvari, osećam da bi bila šteta da ih ne ubacim u roman. Ako sam kao klinac kupio poster Mijatovića na dan kada je pogodio čuvenu prečku, pa mi je potom bilo zabranjeno da zalepim taj poster u stanu, da bi mi na kraju baba dozvolila da zalepim u njenom stanu, to prosto moram da ubacim u neku priču – dodaje.

Njegov roman prvenac se 2021. godine našao u užem izboru za NIN-ovu nagradu. Za novi roman ne očekuje da će se naći u tom izboru, iako smatra da je kvalitetniji, a objašnjava i zašto.

Iako verujem da su Daske bolji roman od SMR, ne očekujem nikakav plasman ovog puta i to iz tehničkih razloga. Moja urednica Tamara Mitrović je u međuvremenu postala članica NIN-ovog žirija, što Daske automatski diskvalifikuje, a i ne bi bilo fer da se u trci nađe rukopis koji je neko iz žirija uređivao. Jako sam srećan zbog Tamare i drago mi je da sam na drugom romanu mogao da radim s nekim ko ima toliki kredibilitet – pojašnjava.

Da li mu je uspeh Sirotih malih ratova bio teret tokom pisanja romana Daske – ističe da mu je istovremeno bilo i lakše i teže da piše novu priču.

Kada sam pisao prvu knjigu, nisam imao nikakva očekivanja, niti je bilo ko imao očekivanja. A kada sam pisao drugu, prvo sam i sam očekivao da ću napisati bolju knjigu, što mi je stvorilo pritisak, a pomislio sam da možda i neki čitaoci imaju određena očekivanja, što me je dodatno opteretilo. Međutim, sa tehničke strane, bilo je mnogo lakše napisati drugu knjigu, jer sam donekle poznavao proces i shvatio kako mi odgovara da radim – ističe.

O njegovom romanu njegova urednica navodi da su veština kojom je prvi roman napisan, britkost izraza, nesvakidašnja duhovitost i razigranost misli odlike i drugog Uroševog romana.

U Daskama upoznajemo odrastanje ovog junaka odnosno onaj trenutak kada dečak postaje mladić – u društvu skejtera u Nišu. Pored opisa uobičajenih konflikata – na tragu pravog bildungsromana: s roditeljima, nastavnicima, drugovima, sugrađanima, ono što je rečeno za prvi roman, važi i ovde: „Ovo je ipak ljubavna priča.

Pisac Oto Oltvanji je o Dimitrijevićevim Daskama rekao da su „generacijski, tinejdžerski, melanholični i duhoviti roman, koji klizi kao skejt“.

Roman za mlade je vitalna, kod nas nedovoljno zastupljena forma. Daske u tom pogledu imaju sve: glavnog junaka koji mora mnogo da nauči i na kraju u tome uspe (možda), neusiljenu duhovitost, zamaskiranu ozbiljnost, pitko pripovedanje, odsustvo pretncioznosti i obilje ambicije. Koliko sam se samo dobro zabavljao! Luda, brza niška vožnja skejtom kroz popularnu kulturu sve do odrastanja. Šta je najbolje od svega? Mogu slobodno da čitaju stariji i oni koji se tako osećaju – istakao je Oltvanji.

Uroš kaže da knjiga već može da se nabavi u knjižari izdavača, Doma kulture Studentski grad na Novom Beogradu, najavljuje da će moći da se poruči putem njihovog sajta za dan ili dva, a da je plan da stigne u knjižare širom zemlje posle prvomajskih praznika.

Do sledećeg susreta sa čitaocima Uroš boravi u Parizu, radi u strip industriji i živi svoj san.

U Parizu je super i život mi je kao ona čitam-gledam-slušam rubrika u novinama, jer imam osećaj da čitam sjajne stripove i knjige, gledam jednako dobre filmove u nekim od najlepših bioskopa i idem na kul koncerte. Radim za grupu francuskih strip izdavača, ali takođe predstavljamo i DC Comics, moju omiljenu izdavačku kuću. Betmen i Supermen su mi u opisu posla, tako da možda živim san svakog nerd-a – zaključuje Uroš.

Za kraj poručuje i da će sigurno imati promociju romana Daske u rodnom gradu, nakon nedavne promocije u Beogradu, kao i da jedva čeka druženje sa čitaocima u Nišu, a nada se da će se to desiti u junu.

Na kraju teksta možete pogledati intervju „15 minuta“ sa Urošem povodom njegovog prvog romana.