Od restrikcija i Doma Vojske do Platoa u Tvrđavi – 30 godina „Nišvil džez festivala“

Od Doma Vojske, preko Letnje pozornice, do platoa i nekoliko drugih bina u Tvrđavi razvojni je put Nišvil džez festivala poslednjih 30 godina. Da je nastavljena tradicija da je Nišvil naslednik Naissus džez festivala, Niš bi imao najstariji festival ovog žanra u Srbiji, a za Ivana Blagojevića najveći uspeh je to što Niš tokom festivalskih dana izgleda potpuno drugačije.

Predstavama na amfiteatru na keju u centru grada, mostu kod Tvrđave, kao i kod Beogradske kapije, ali i muzičkim nastupima na binama u Tvrđavi u petak, 9. avgusta počeće jubilarni, 30. Nišvil džez festival, dok će zvanični program biti održan na platou Tvrđave od 15. do 18. avgusta.

Zlatno doba džez muzike u Nišu vezuje se za održavanje Naissus džez festivala koji se počeo 1983. godine, da bi od 1994. godine zvanično počeo Nišvil.

Da je nastavljena tradicija da je Nišvil naslednik Naissus-a, u Nišu bi festival bio održan 41. put ove godine, što bi ga činilo najstarijim džez festivalom u Srbiji.

Prisećajući se početaka, direktor festivala Ivan Blagojević kaže da su ga obeležile restrikcije, nestanak struje, pomeranje datuma i nastupi bugarskih džezera.

Prvi Nišvil je zakazan za decembar 1994. godine, ali je zbog sankcija i nestanka struje on pomeren za 19. januar 1995. godine u Dom Vojske. Od stranaca nismo mogli da nađemo ništa osim Bugara i naprvom Nišvilu nastupio je Acustic Version tada nastupio. To je njihova najbolja grupa i sada će simbolično, posle 30 godina nastupiti na Nišvilu. Sala Doma Vojske bila je puna u sred januara, što je nama bio znak da moramo da se oslobodimo svih drugih festivala koje smo u to vreme radili i da sve usmerimo na džez – rekao je Blagojević.

Nišvil se narednih godina i dalje održavao u Domu Vojske i to uglavnom u zimskim mesecima. Status javne gradske manifestacija dobija 2005. godine, da bi već godinu dana kasnije prvi put bio održan na Letnjoj pozornici u Tvđravi tokom avgusta. Svega tri godine kasnije seli se na plato, a potom i celu Tvrđavu.

O tom periodu svedoče i spisi niškog Arhiva gde su sačuvani novinski članci u kojima je opisana atmosfera na ulicama Niša i “karnevalsko otvaranje” festivala na Pantelejskom vašaru.

Zanimljiva ideja da se džez festival na ovaj način približi široj javnosti. Može se reći da je bilo uspešno sprovedena u delo, samim tim što se po gradu dosta komentarisalo pojavljevanje “Sarajevo dram orkestra”, “Nišvil festivalskog orkestra” i nekoliko trubača u vašarjskoj vrevi. Svakako hrabar potez. Bio je to “cirkus” koji je vredeo – prokomentarisao je džez kritičar Bobi Aranđelović, a prenele Narodne novine 2006. godine.

Slična praksa nastavljena je i narednih godina defilom muzičara ulicama Niša.

Niš ovako nešto nije skoro doživeo. Na platou ispred TC Kalča postavljena su četiri bubnja, a iz sredine tog kruga čule su se klavijature. Lagano muziciranje četrvorice mladih niških bubnjara koji su ovih dana učestvovali u radionici Bilija Kobana prekinula su četri benda koja su muzikom približili mestu okupljanja. Atmosferu su zagrejale devojke koje se igrale u ritmu čardaša, tvista i drugih atraktivnih plesova. Prolaznici nisu ostali ravnodušni na sliku koju su videli i kojom je na prelep način najavljen jubilarni 25. Nišvil festival zbog kojeg se u svetu priča o našem gradu – pisale su Narodne novine 2007. godine.

Prema rečima Ivana Blagojevića najveći uspesi festivala su to što je Gardijan Nišvil svrstao među 10 najboljih festivala, ali i to što Niš tokom Nišvila izgleda potpuno drugačije, ali i to što su Nišlije za 30 godina postali ozbljina džez publika.

Kada je reč o publici, u Istorijskom arhivu Niša postoje zabeleženi spisi.

Tekstom u Narodnim novinama “Nišvil i publika” iz 2000. godine, kažu da su gledališta godinama bila maksimalno popunjena, te da je Nišvil festival čak više od svog prethodnika Naissus-a bio “pastorče sredine, ali vrlo umiljato”.

Uz ovakvo ili onako pokroviteljstvo Grada Niša, pišu u tekstu i često bez sponzora, festival je uspevao, pre svega zahvaljujući “podanicima” koji su iz godine u godinu sve više prihvatali “državljanstvo Nišvila” kao virtuelnog i kulturnog prostora, ali i zahvaljujući entuzijazmu muzičara i organizacionog tima.

Kako je Nišvil izgledao iz ugla novinara Južnih vesti možete pogledati ovde.