Pod dirigentskom palicom maestra Zorana Andrića, muzičari Omladinske filharmonije Naissus su uz pratnju solista svirali za ljubav i mir u svetu, na otvorenom, u Spomen parku Bubanj.
Četvrtu godinu zaredom, omladinci su svirali kod spomenika „Tri pesnice“, a svetlosni efekti koji su se smenjivali i na spomeniku, bili su deo performansa.
Na programu je bio Rosinijev „Stabat mater“.
Koncert je, tradicionalno, bio besplatan.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Бубањ је стратиште, страдалиште где су убијани Срби из логора Црвени Крст од стране нациста а и комуниста после „ослобођења“ заиста је непримерено на том месту свирати јер онда се то може тумачити слављењем злочина. Можете ли замислити тако нешто у Шумарицама или Краљеву или Јасеновцу и сл. Ако ме разумете …
Molim te, ne izvrci stvari. Ovo nije bio Cecin koncert ili slicno. Muzika je zaista bila „teska“ i nimalo vesela i prosto je terala slusaoca da se priseti i pomisli na proslost koju su, nazalost, skoro svi vec zaboravili. Niko nije nista „slavio“ i atmosfera je bila primerena lokaciji . Da si bio tamo, verovatno bi drugu pricu pricao…
Izvedeno je Rosinijevo delo Stabat Mater. Više desetina kompozitora širom sveta i tokom vekova obradili su tu temu iz 13.veka o patnji Bogorodice dok je stajala uz krst, na kom su razapeli njenog sina Isusa Hrista, ni krivog ni dužnog. Zar ne mislite g-dine Stojkoviću da je takva tuga sasvim simbolično primerena, na tom mestu, gde je masovno stradao nedužan narod?
Kako ovo mocno izgleda kao Victory.