U hali „Čair” večeras je otvoren 55. Niški sajam knjiga na kome do 30. decembra učestvovati 80 izlagača. Sajam je otvorio književnik Vladimir Pištalo koji je istakao da će knjiga preživeti elektronsko doba, napomenuvši da je svaki medijum dobar nosilac priče, ali najveću prednost Pištalo daje knjizi.
Odloženi Niški sajam knjiga konačno je otvoren, pa ljubitelji romana, zbirka poezije i drugih knjiga mogu da potraže svoje omiljeno delo, a i da uštede jer mnogi izdavači, kako kažu, daju i sajamske popuste.
Niški festival knjige otvorio je proslavljeni srpski pisac i dobitnik NIN-ove nagrade Vladimir Pištalo uz reči da je u modernom elektronskom dobu knjiga na iskušenju, pa dodaje “da čak i njegovi studenti imaju problema da čitaju romane”.
Verujem da će knjige naći načina da prežive uprkos elektronskim mrežama i društvenim medijima. Verujem da je svaki medijum dobar nosilac priče, ali prednost dajem knjigama…Mladi ljudi često osećaju da niko nije sa njihove planete. Misleća mladež je po definiciji neprilagođena. Mladima su potrebne ideje koje će promeniti njihovu situaciju, te ideje im neće doći iz video igara, njih će naći u knjigama – rekao je Pištalo.
Ovaj pisac na Sajmu promoviše i svoju novu knjigu – Sunce ovog dana (Pismo Andriću) u kojoj Pištalo “razgovara” sa slavnim nobelovcem na način blizak onome na koji je mladi Andrić vodio „Razgovor sa Gojom“.
Prvog dana Nišlije su šetale štandovima tražeći novi roman ili klasik. Primetan je povećan broj štandova lokalnih izdavača, ima i nekoliko “crkvenih”, a tradicionalno su tu i neki “jaki igrači” srpskog izdavaštva kao što su Laguna, Lom i Arhipelag, ali je i primetan izostanak “konkurencije”, kako je bilo ranijih godina.
Iz Niškog kulturnog centra, koji organizuje sajam, najavljuju da će na štandovima moći da se kupe rečnici, udžbenici, antikvarne knjige, beletristika, naučno-popularna i enciklopedijska izdanja, kao i knjige za najmlađe.
Inače, ovogodišnji sajam, koji nosi krilaticu „Tajna je u knjizi“, održava se znatno kasnije u odnosu na ranije godine, pošto je uglavnom organizovan mesec dana nakon Beogradskog sajma, odnosno u oktobru ili novembru.
Hala će za posetioce biti otvorena svakog dana od 10 do 20 sati. Ulaznice koštaju 120 dinara, dok pri grupnim posetama učenike i studente očekuje snižena cena, koja će iznositi 70 dinara.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Сајам је отворио најдосаднији и нанеталентованији савремени писац! Само неком великом мазохисти је могла доћи на памет идеја да Пиштало отвара један сајам књига. Ономе ко прочита до краја неки од бројних романа овог скрибомана без имало маште, требало би одмах дати орден заслуга за упорност. Права антипропаганда читања и књижевности!
Za vasarske predstave u kasabi,taman je po meri!
„O suštini časopisa će govoriti“ – o suštini časopisa?! Sramota me je što mi je Goran Maksimović predavao i što je takav čovek bio dekan Filozofskog fakulteta. Govoriće o suštini časopisa. Pa, čoveče, ej! Kakva nepismenost, kakva prostota.
Nejasno je zašto bi uvaženi profesor Maksimović trebalo da bude odgovoran za ono što su napisali u najavi nepismeni urednici NKC-a. Što se tiče njegovih predavanja to je vrhunsko znanje i sposobnost i ako te je sramota zbog toga znači da nisi ni bio dorastao da budeš njegov student. Što se tiče njegovog dekanskog rada, Filozofski fakultet nije imao, niti će više ikad imati tako kvalitetnog dekana.