Paganska verovanja kao deo pravoslavlja predstavljena u knjizi babušničkog istoričara

Knjiga foto Lj F
Današnja vera mešavina paganizma i hrišćanstva; foto: Lj. F.

Koji su paganski običaji ostali u narodu i nakon pokrštavanja stanovnika Lužničkog kraja, koji kultovi se i dalje poštuju, da li su ljudi više sujeverni nego verni, neke su od tema knjige istoričara Ace Zlatkovića “Senka stare vere”.

Proučavanje narodne vere stanovništva Lužnice, sa osvrtom na paganske i hrišćanske elemente koji su ostali u tradiciji do danas, kao i njihovo objašnjenje i značenje, centralna su tema knjige prvenca babušničkog istoričara.

Svojom knjigom, kaže Zlatković, hteo je da sačuva od zaborava stare običaje koji su ostali u selima, a sa kojima mlađe generacije nisu upoznate.

Običaji kod nas moraju da se zapišu, da se sačuvaju i objasne. Ta stara vera ostala je i do danas većinom u selima, pomešana sa hrišćanstvom i vešto je prekrivena – objašnjava autor.

Poenta je da je postojala prethrišćanska vera sa svojim sistemom, kaže Zlatković, koja je kasnije pomešana sa hrišćanstvom, a njeni delovi su ostali u narodu.

Knjiga se bavi ruralnim verovanjima naroda Lužnice koja su sačuvana i koja se na selima smatraju da su deo pravoslavlja, iako to nisu. Narod je pristao na pokrštavanje da bi opstao, ali je sačuvao i prethodna verovanja – ističe Zlatković.

U knjizi su predstavljeni kultovi svetog drveta, zmije, vuka, mitska bića Božljak, Karakondžula, Džerman, praznici i ritualne radnje koje se i dan-danas poštuju u selima, a pošto ova tema do sada nije obrađivana sveobuhvatno, autor deo građe knjige crpi od samih kazivača – starih ljudi koji žive u selima lužničkog kraja.

predstavljanje knjige foto Lj F
Autor (drugi s leva)kaže da je paganizam senka hrišćanstva; foto: Lj. F.

Pojedinačna verovanja su do sada bila zabeležena, ali ne postoji dublji smisao, nije odgonetnuta suština, nego su ih istraživači svodili na sujeverje ili “bapske priče”. Sa umiranjem srpskog sela, umiru i običaji i verovanja, a time se gubi i deo kulturnog i nacionalnog identiteta – kaže Zlatković

Radni naziv knjige bio je Nezaboravljeno paganstvo, ali ga je autor u toku rada promenio.

Ako je telo hrišćanstvo, onda je paganizam njegova senka – objašnjava autor.

Izdavač knjige je Narodna biblioteka u Babušnici, a iako je tema zalazi i na teren antropologije, sa mnogo relevantnih izvora, zbog zanimljivosti teme namenjena je najširoj čitalačkoj publici.

Povezane teme

Slični tekstovi

Komentari

12
  1. Knjiga je dobra i jasno predstavlja sav besmisao religije kao redudantan deo ljudskog uma. Postoji slično delo Dejvida Zilbermana koje predstavlja kako pravoslavna verovanja imaju značajan deo u sovjetskom komunizmu, njegovom formiranju i funkcionisanju. Svakako preporučujem ovu knjigu.

    • I šta kažeš, „redundantan“? Ček’ da pogledam u rečniku šta to znači… Tako si pametan i obrazovan, nije ni čudo što si ateista! A mi, jadni i glupi, neobrazovani i redundantni, mi, eto, i dalje nešto verujemo… Sta da nam radiš, ne brini, kako nauka napreduje, polako ćemo i mi redundantni da izumremo…

  2. Bilo bi lepo da je pomenut i pojam starog srpskog Boga Peruna, zatim još dalje u Vinčanskoj kulturi Boginje Serbone i Boga Serbona. Upravo je znak na naslovnoj strani knjige, modifikovana verzija znaka Boga Serbona, znak sunca a time i večnosti.

  3. Надам се да је аутор свестан залогаја који је загризао! Храбар потез, свакако, али покрштавање становништва лужничког краја ми звучи некако симптоматично! И Лужничани постадоше небески народ, стара цивилизација… Многа научна истраживања ипак указују на другачију историју.

  4. Doticni autor bi pre svega trebao da se upozna sa kabalom i egipatskom knjigom mrtvih pa onda da piskara o ovoj tematici.

  5. Knjigu sam citao, pa da kazem par reci a da nisu cista zavist. To je pre svega zbirka ‘intervjua’ najstarijih mestana Babusnice i okolnih sela koji su preneli svoja skustva i njihovih dedova na odredjene teme poput vere, starih obicaja i slicno. Autor to nije izmislio price vec samo upakovao u knjigu i sacuvao od zaborava. Sramota je sto sugradjani ne promovisu svaku, pa i ovu knjigu, vec pljuju!

  6. Srbi su jedva prihvatili hrišćanstvo. Naša Crkva je zato tolerisala mnogo starih „paganskih“ običaja Srba („oratnjice“ na poklade, dodole, itd…). Dalje, za najstarije srpske staroverske praznike kao na pr. Vidovdan, na jedvite jade nalazila mučenike sličnog imena (rimljanina sv. Vita) pa kobajagi Srbi ne slave Boga rata Svetovida, nego sv. Vita – sina rimskog senatora!? Eeee,….

Pošalji komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.

Google Play App Store
Prijavite se na naš bilten

Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.