Pirot nekada bio rimska legija

Najnovija iskopavanja, koja su počela uporedo sa rekonstrukcijom parka kod Kalea, otkrivaju da rimski Tures – Pirot nije bio samo kula motrilja, već rimski logor pomoćne legijske jedinice i svojevrsni tržni centar na putu Via militaris između Naissa – Niša i Serdike – Sofije.

Prva iskopavanja, prema rečima arheologa Muzeja Ponišavlja Predraga Pejića, desila su se 1953. godine, kada je Dragoslav Aleksić, arhitekta iz Pirota, veći deo ovog nalazišta otkrio i ubeležio, ali je ono nakon toga zatrpano i bilo nedostupno javnosti.

Radimo neprestano i svakodnevno otkrivamo da je Pirot bio značajno naselje na površini do 20 hektara u 2. i 3. veku u ranorimskom periodu. U to vreme su žitelji verovatno održavali putnu mrežu i štitili je u svakom pogledu. To potvrđuju mnogobrojni arheološki ostaci rimskog naselja, ali i kasnoantičkog i ranovizantijskog, jer u blizini ovog nalazišta, na uzvišenju Sarlah postoji drugo utvrđenje, koje je izmešteno iz ravnice u vreme Konstantina – rekao je arheolog Pejić.

Prema izveštajima, posle prvog iskopavanja pedesetih godina bedemi ovog utvrđenja bili su širine 2,2 metra, dužine 33,5 i dubine 1,7 metara. Najnoviji rezultati pokazuju da je bedem skoro u polovini dužine širi, čak 3,75 metara.

Otkrili smo 40 metara zapadnog bedema, ali ostali bedemi su ispod mreže ulica i centra Pirota – Pazara. Verovatno su na tom prostoru, kada su gradili kuće naši građani, nailazili na bedeme, ali to nije zabeleženo. Otkrili smo i dve kule, jednu pravougaonu, drugu potkovičastu, tako da sa više detalja možemo da dokažemo da je u ranorimskom periodu ovde postojalo vojno utvrđenje pomoćne jedinice rimskih legija – rekao je Pejić.

Pored turskog vodovoda iz 19. veka, pronađeno i dvadesetak novčića, koji tek treba da budu ispitani.

Zavod za zaštitu spomenika u Nišu počeo je sa geodetskim snimanjem nalazišta, što je, prema rečima arhitekte Ivane Cvetković, početak izrade tehničke dokumentacije za prezentaciju projekta.

Ovde smo da bi snimili ostatke koji su pronađeni odnosno pozicioniramo bedem u prostoru i da prikupljamo sve što nam je potrebno za detaljnu izradu tehničke dokumentacije – rekla je Ivana Cvetković.

Arheolog Pejić očekuje da neće biti ponovljena greška od pre 60 godina, kada je nalazište otkriveno, pa zatrpano, već da će biti uređeno i dostupno javnosti.