Praznična štiva po preporuci Marčela, Karanovića i Stojiljkovića

Domaći pisci i futuristički romani našli su se u top 5 po izboru pisca i muzičara Marka Šelića Marčela, dok niški pesnik Zvonko Karanović “u svom stilu” preporučuje da se tokom praznika čita poezija, američki klasici, memoari i priče. Na listi prazničnih štiva niškog književnika Dejana Stojiljkovića našli su se omiljena knjiga njegove ćerke, pripovetke Lazara Ristovskog, kao i Marčelovi romani koje je i sam uređivao.

Umetnik i književnik Marko Šelić Marčelo svoj izbor započinje knjigom Ka granici Vladimira Arsenijevića – to je treća knjiga tetralogije Cloaca maxima, započete kultnim Potpalubljem. Nastavak nam između ostalog donosi, kako kaže, sjajnu epizodu o izbeglici Nihadu, dok veliku Arsenijevićevu priču privodi predvorju kraja, a jednu rečenicu je “podvukao”.

Realnosti, kaže, danas traže da se čovek neopozivo odluči za jednu od njih.

Kvadratni koren iz života Muharema Bazdulja je još jedna preporuka poznatog književnika i umetnika, a za nju ističe da je još jedna važna knjiga domaće produkcije, u kojoj poslednje stranice “bole ironijom naše stvarnosti i neskladom između onoga šta smo hteli i (možda) mogli, a dokle smo, nasuprot tome, stigli”. I u njoj je podvukao par redova.

Ja se tu razlikujem. U ovom ratu nema vojske koja bi bila moja, a sve su žrtve moje. I istina je moja. Mene je sramota i zločina koje su počinili Srbi, i zločina koje su naša braća počinila nad Srbima.

Još jedan domaći pisac je Marčelov izbor za čitanje tokom praznika – Ivan Tokin i roman Pas, za koji kaže da prikazuje život iz pseće perspektive, koji se ispostavlja da nije tako mnogo drugačiji od naše.

Preporuka su i futuristički romani 1984 Džordža Orvela i V kao Vendeta Alana Mura – daju moguće scenarije ove nove godine, ističe Marčelo, te ih valja čitati ponovo, “us svežu strepnju”.

Niški pesnik Zvonko Karanović ističe da „u romanocentričnom vremenu“ u kome živimo mnoge važne knjige ostanu neprimećene, te napominje da svojim izborom želi da skrene pažnju na dela koja nisu romani, ali svojim kvalitetom i značajem svakako zaslužuju pažnju. Njegov prvi predlog je izbor iz poezije Novembar tela i kalendara En Sekston – izvanredne pesnikinje koja je počela da piše poeziju kao deo svoje psiho-terapije, a kaže da je dubinom i intenzitetom svojih uvida promenila tok američke ženske poezije.

Savetuje da se u praznično štivo uvrsti i Uzmimo jastoga i drugi eseji Dejvida Fostera Volasa.

Iskošen, zabavan i originalan pogled na mnogobrojne teme (od književnosti do politike i pop kulture) potvrda su genija Fostera Volasa, prerano otišlog, poslednjeg klasika američke književnosti – priča Karanović.

Dejvid Linč i Kristin Makena – Soba za snove u kome jedan od najznačajnijih režisera današnjice progovara o svom životu, idejama koje je sledio, preprekama s kojima se susretao u ostvarenju svoje vizije – još jedna je Karanovićeva preporuka, kao i Odabrane priče Džona Čivera.

27 odabranih priča reprezentativan je izbor iz opusa ovog dobitnika Pulicerove nagrade koga uz Hemingveja, Selindžera i Karvera smatraju najboljim američkim piscem kratkih priča 20. veka – ističe Karanović.

U njegovoj top 5 listi našli su se i Razgovori Vilijama Barouza, za koji kaže da otkrivaju mnoge detalje iz života ove literarne i pop ikone, ali i o njegovim književnim postupcima, uzorima, odnosima s drugim, takođe veoma važnim piscima.

Još jedan Nišlija dao je svoje preporuke za čitanje tokom praznika. Na listi pisca Dejana Stojiljkovića našao se Knut Hamsun Po zaraslim stazama, za koju kaže da je poslednja knjiga velikog pisca, pisana nakon Drugog svetskog rata. Tada je autor bio u dubokoj starosti, narušenog zdravlja i osuđen kao izdajnik i simpatizer nacista, a dodaje da bi naročito mogla biti zanimljiva onima koji veruju u čuveni mit o „angažovanom umetniku“.

Jedan od Stojiljkovićevih predloga je i Lazar Ristovski – Jednostavne priče.

Poznati glumac i reditelj je takođe veoma nadaren pripovedač. U knjizi pripovedaka lišenih viška književnih pretenzija, Ristovski predstavlja sebe kao pisca koji ima oko za detalj i istančan osećaj za likove i dijalog. Pripovetka „Ribar i balerina“ spada u sam vrh savremene srpske pripovedne proze – pojašnjava svoj izbor Stojiljković.

Preporučuje i Besni svog sugrađanina Miodraga Krstića, za koga kaže da je bio perjanica, ne samo niške, nego i regionalne strip scene, a istovremeno i majstor proznog izraza. Stojiljković ističe da ga je prerana smrt sprečila da do kraja realizuje svoj opus, ali da je pomenuti roman potvrda njegovog talenta i zanatske umešnosti, te ocenjuje da je to jedan od najboljih srpskih romana u prošloj godini.

I Marčelov Malterego: Higijena nesećanja, roman koji je i sam uređivao, Stojiljković preporučuje za čitanje tokom praznika.

Neko će mi zameriti što predlažem knjigu koju sam uredio, ali Marčelov dvotomni, ambiciozno osmišljen i zanatski besprekorno realizovan roman je prava poslastica za svakog iskrenog zaljubljenika u pisanu reč. Uznemirujuća i inteligentno vođena priča o paranoji, korenima zla, mračnoj strani vremena u kome živimo, dokaz je da je Marčelo novi, osobeni glas u savremenoj srpskoj književnosti od kog se tek očekuju visoki dometi – napominje Stojiljković.

Omiljena knjiga njegove ćerke Srećom, mleko Nila Gejmena, kako kaže Stojiljković, poslednji je njegov izbor, a govori o tati koji je otišao da deci kupi mleko za ovsene pahuljice i usput doživeo niz avantura, malo sa piratima, malo sa vanzemaljcima, ali je uprkos svemu doneo tetrapak mleka kući. Niški književnik napominje da je sve to ispripovedano na genijalan način, kako samo jedan Nil Gejmen ume i dodaje da je knjigu ilustrovao vrhunski crtač Kris Ridl.