Pre 90 godina rođen Branko Miljković, „genije pun života, svetla i poezije“

„Mi još u javnosti, a naročito akademskim krugovima, imamo tu pogrešnu predstavu da je Branko Miljković turobni pesnik mraka i smrti, depresivni samoubica koji je sithovima predvideo svoju sudbinu. To, naravno, nije tačno“, kaže Dejan Stojiljković, nagrađivani pisac, filmski i strip-scenarista, autor romana Zvezda nad prazninom koja govori o Branku Miljkoviću koji je rođen na današnji dan, 29. januara 1934. godine u Nišu. Stojiljković dodaje da je jedan od njegovih ciljeva da Branka opiše kao genija punog života, svetla i poezije.

Jedan od najistaknutijih srpskih pesnika druge polovine 20. veka, Princ poezije, rođen je pre 90 godina u Nišu gde je živeo do 1953. godine. Napisao je 5 knjiga pesama, a prva je bila 1956. godine Uzalud je budim. Usledila je 1959. godine zbirka sa Blažom Šćepanovićem Smrću protiv smrti, potom Poreklo nade (1960), Vatra i ništa (1960) i Krv koja svetli (1961).

Pored poezije, pisao je eseje i kritike i bavio se prevođenjem ruskih i francuskih pesnika. U jesen 1960. godine, zbog nesporazuma sa pojedinim pesnicima i prijateljima, otišao je u Zagreb da radi kao urednik kulture u Radio Zagrebu. Nedugo zatim, 12. februara 1961. godine, njegovo telo je pronađeno kako kleči obešeno o drvo na periferiji Zagreba.

Poslednje tri godine Brankovog života, uz povratke na detinjstvo, prikazane su u romanu Zvezda nad prazninom Dejana Stojiljkovića, autora bestselera Konstantinovo raskršće i Kainov ožiljak i scenariste kultne serije Senke nad Balkanom. O značaju velikog pesnika Stojiljković kaže:

Značaj i status pisca direktno zavise od njegovog dela, naročito ako pisac nije među živima duže od pola veka. U tom smislu, Branko Miljković jeste klasik srpske i jugoslovenske književnosti. Njegove pesme se i danas rado čitaju i proučavaju, svaka generacija ih doživljava drugačije a uticaj Miljkovića je evidentan i danas na srpske i regionalne pesnike, mnogi pokušavaju da ga oponašaju, neko sa više, neko sa manje uspeha. Sa njim je takođe specifičan slučaj da je izašao iz okvira književnosti i postao neka vrsta pop-kulturne ikone, skoro pa mitske ličnosti – poput Milana Mladenovića ili Džonija Štulića na čije stvaralaštvo je, treba i to reći, dosta uticao.

Dugo i temeljno je Stojiljković istraživao život Branka Miljkovića. Koliko zaista znamo o Princu poezije, niški pisac odgovara:

Mi još u javnosti, a naročito akademskim krugovima, imamo tu pogrešnu predstavu da je Branko Miljković turobni pesnik mraka i smrti, depresivni samoubica koji je sithovima predvideo svoju sudbinu. To, naravno, nije tačno, ali pogoduje mnogim kritičarima i književnim teoretičarima koji parazitiraju nakaradno i pogrešno tumačeći njega kao pesnika i njegov pesnički opus. Jedan od mojih ciljeva je bio da u romanu ne opišem tog i takvog Branka već genija punog života, svetla i poezije.

U romanu Zvezda nad prazninom Dejan Stojiljković piše da je Branko Miljković ubijen. Ovaj roman, kaže, nije samo o Miljkoviću.

To je i priča o jednoj zemlji i njenoj službi bezbednosti, takođe, i o odnosu totalitarnog sistema prema neprilagodljivom pojedincu. Jugoslavija u kojoj sam ja rođen i odrastao nije ona Jugoslavija u kojoj je Branko rođen i odrastao. Zato je u to vreme bilo opasno biti pesnik, paradoksalno – opasno je bilo i ubijati pesnike. Što je moto knjige koji je proizišao iz zaključka jednog pripadnika DB koji to izgovara na kraju romana. U romanu se pojavljuju i mnoge istorijske ličnosti, od Oskara Daviča, Tita i Dobrice Ćosića do britanske glumice Džudi Denč. Književni kritičar Igor Perišić je roman žanrovski odredio kao „socijalistički noar“ i ja misim da je to vrlo precizna definicija pošto ga jesam pisao kao triler.

Priča o Branku Miljkoviću neće ostati, prema planovima, samo između korica.

Za početak ćemo imati pozorišnu predstavu, koja je načelno dogovorena, samo ne u niškom pozorištu već u jednom beogradskom. Takođe, dobio sam ponudu za seriju od jednog ozbiljnog producenta, tako da očekujem da i to krene u pretprodukciju uskoro – kaže Stojiljković.

Odlomak iz romana možete pročitati i ovde.

Povodom desetogodišnjice smrti, 1971. godine Brankovi roditelji Marija i Gligorije i brat Dragiša poklonili su Narodnom muzeju Niš sačuvanu zaostavštinu: lične predmete, odeću, dokumenta, fotografije, rukopise, nameštaj iz roditeljske kuće u Nišu i Beogradu, prepisku, ličnu biblioteku sa oko 400 knjiga i časopisa i bogatu hemeroteku sa isečcima pesnikovih objavljenih radova i drugih tekstova iz novina i časopisa. Od 2018. godine književno-memorijalna postavka ponovo je dostupna Nišlijama.