Predloženo da se u Nišu formira Komisija za estetsko uređenje grada

Zbog toga što je Niš u poslednjih stotinak godina doživeo „populacionu eksploziju“, objašnjava predsednik Saveta za kulturno stvaralaštvo i arhitekta Hadži Ivan Redi, neophodno je da ima Komisiju za estetsko uređenje grada. Zasad nije definisano šta bi sve bili zadaci ove komisije, ali Redi kaže da bi trebalo da ukazuje na pravce razvoja grada, kao i na detalje koji ruše koncept estetskog.

Električni kablovi koji vise sa stubova u Obrenovićevoj ulici da bi napajali neki od sanduka za sladoled, primer su onoga što „vređa građane Niša“. Ovo je ujedno i primer koji Redi daje za ono čime bi estetska komisija trebalo da se bavi.

Mene kao građanina vređa to što su razvučene žice na sve strane. To je nedopustivo – nije bezbedno, nije funkcionalno, verovatno je za neki sanduk neophodno da ima struju, ali to ne može da bude na račun estetskog izgleda centralne pešačke zone – objašnjava Redi.

Upitan da li bi se rad ove komisije odnosio i na takozvani investitorski urbanizam, o kome su Južne vesti pisale, Redi je kazao da bi delimično i ovo bio opis posla novog tela.

Želimo da ukažemo na potrebu da u gradu se moramo baviti i pitanjima estetike, nije sve samo graditi, zidati, nego i procenjivati ono što je napravljeno, pokvareno, ono što vređa jedan građanski duh koji postoji, jer za razliku od ruralnih sredina grad ima mnogo zakonitosti koje moraju da se poštuju. Mi možemo da ih ne poštujemo, ali onda zapadamo u situaciju da nemamo grad po meri čoveka – zaključuje Redi.

Kao grad velikog potencijala arhitekta Redi opisuje Niš. Međutim, upozorava da je na njegovu urbanizaciju jako uticalo to što se u poslednjih 140 godina mnogo ljudi doselilo – naročito iz ruralnih sredina došli su ljudi u potrazi za poslom u industijama. To je uslovilo brzo širenje grada, ali i donošenje različitih navika u grad.

Niš ima problem naglog rasta, brzi prelazak sa 40.000 stanovnika, recimo, koliko je imao 1936. na 160.000 stanovnika 2001. godine. Četvorostruko je narastao, taj priliv ljudi nosi sa sobom navike sasvim legitimne, iz jedne drugačije – ruralne sredine – dodaje Redi.

Savet za kulturno stvaralaštvo na čijem je Redi čelu, predložio je i da 2020. bude proglašena godinom Niš – najčistiji grad. Tako bi sledeće godine trebalo da se, prema njihovom predlogu, dodele nagrade za najčistiji, ali i za najprljaviji deo grada.

Isticanje dobrih primera, ali i ukazivanje na one loše, stava je Redi, takođe bi uticalo na to da se promene navike građana.