Predmeti kulturnog nasleđa jugoistične Srbije izloženi u Nišu

Nakit i odeću iz 19. i 20. veka, proizvode narodne grnčarije, muzičke instrumente, oruđa, kao i makete stariih kuža zainteresovane Nišlije mogu da vide od petka, 15. decembra na izložbi Etnologija u muzeju i štaoni tamo rade? Narodnog muzeja u Sinagogi. Autori izložbe su Milica Karapandži i Vladan Radisavljević.

Izložba postavljena iz ugla dva kustosa koji vode Odeljenje etnologije koncipirana je tako da uvede posetioce u muzejski depo, kažu organizatori i navode da su izloženi predmeti predstavljaju samo mali deo muzejskog depoa, koji broji više od 5.000 predmeta koji svedoče o svakodnevnom, tradicionalnom životu, običajima i identitetu naroda koji je živeo u ovom delu Srbije.

Izbor predmeta iz muzejskih zbirki vrši se na više nivoa razmatrajući njihov istorijski, kulturološki, estetski i edukativni značaja. Preduslov za izlaganje predmeta je njegovo stanje, budući da svako pomeranje predmeta znači promenu uslova koji mogu negativno da utiču na eksponat – kažu iz Muzeja.

Kada govore o uslovima, napominju da temperatura u depoima se održava od 18 do 22 stepena bez obzira na godišnja doba, dok kada govore o organizaciji depoa ističu da su najvažnija bezbednost, kontrola i preglodnost predmeta.

Bitan faktor u depoima je i svetlost, kažu iz Muzeja i navode da neadekvatna izloženost svetlu more uzrokovati delimični ili potpuni gubitak boje, kao i slabljenje predmeta i njegove strukture.

Kako Odeljenje etnologije našeg Muzeja nema stalnu postavku, te se svakodnevni rad sa predmetima odvija u depoima, spontano se javila ideja da javnosti pripremimo jedan doživljaj muzejskog depoa “iza kulisa” – kažu organizatori.

Da će kroz ovu izložbu Nišlije moći da se upoznaju sa svim segmentima muzejske delatnosti od nabavke predmeta, dokumentacija, konzervacija, smeštaja i brige o predmetima, tvrde organizatori i dodaju da seintegracijom nematerijalnog kulturnog nasleđa u prostor muzejske etnologije zaokružuje priča o etnologiji i muzeju iznutra.

Etnografsko odeljenje postoji od osnivanja niškog Narodnog muzeja, za čiju stručnu organizaciju je, kako su rekli, Petar Ž. Petrović, jedan od prvih školovanih srpskih etnologa.

Fond koji se danas čuva u depou niškog Muzeja predstavlja izvor znanja o društvenim prilika i kulturnom identitetu jugoistočne Srbije u periodu od 18. do 20. veka.