Predstava “Porodične priče” izazvala suze i smeh Vranjanaca

Predstavu koju je po tekstu Biljane Srbjanović režirala Nikolija Zdravković, sinoć su premijerno izveli polaznici glumačke radionice omladinske scene pred vranjskom publikom.

Mladi glumci iz predstave “Porodične priče” izazvali su i suze i smeh kod vranjske publike.

Ovo je moja prva režija iz razloga što sam do sada uglavnom bila na sceni, izvršavajući glumačke zadatke, uporno učeći o tajnama scene i pozorišta. Posle par godina učenja, nekako se ovaj trenutak činio pogodnim da isprobam sebe i na ovom polju – kaže mlada režiserka Nikolija Zdravković.

Pored režije, mlada umetnica potpisuje i muziku za ovu predstavu.

Iako jesam “muzičko dete”, posvećena sam muzici i učenik sam srednje muzičke škole, pozorište je okidač koji budi stvaraoca u meni. Tako je i ova predstava dobila moju autorsku muziku – priča za Južne vesti mlada umetnica o svom rediteljskom prvencu.

Mladi Lazar Tasić koji tumači lik Vojina, Kristina Jovanović u ulozi Milene i Stefan Antanasijević koji tumači lik Andrije odlično su izneli ovu predstavu iza koje stoji puno rada.

Neverovatnom predanošću i entuzijazmom moji prijatelji i ja smo ukupno radili na ovoj predstavi oko 3 meseca. Svaka nova predstava je za nas stepenik više u glumačkom smislu, pa tako i ova nosi određene izazove sa kojima smo se suočavali proteklih meseci – kaže Nikolija.

Na pitanje zašto se baš opredelila za ovaj tekst koji ulazi u najrazličitije porodične odnose, Nikolija kaže da, upravo zato što mnoge stvari koje činimo svesno ili nesvesno u životu, dolaze iz porodice.

Sama naša ličnost se formira u skladu sa našom porodicom. Okruženi nezadovoljstvom, pogotovo u Srbiji danas, za nesreću krivimo ekonomiju, društvo, sudbinu, vreme, komšiju, a retko pogledamo oko sebe u ono nama najbliže – porodicu. E pa Biljana Srbljanović na vrlo vešt način sve nas “šamara” našom realnošću koju moramo ili da menjamo – ili nas neće biti! – kaže Nikolija.

Dodaje da ovom predstavom, kroz smeh, podsećaju na ono u čemu grešimo, sugerišemo i otvoreno prigovaramo društvu, kako bismo mi jednog dana u budućnosti pričali zdravije, lepše i bolje porodične priče.