Priča o pirotskom selu Gostuša predstaviće se i u Bosni i Crnoj Gori
Gostovanjima u 4 grada Srbije i regiona, Fondacija Arhitekta Aleksandar Radović predstaviće svoje aktivnosti u okviru projekta “Oživljavanje kamenog sela” koji je obuhvatao radionice izrade crepulja i tradicionalne pripreme hleba i obnavljanje čuvenog pirotskog sela Gostuša.
Promocija i prezentacija svih prethodnih aktivnosti u toku februara biće predstavljena u Beogradu, Novom Sadu, Banja Luci i Kotoru, a kako kažu iz Fondacije, radi se o nastavku projekta kojim će se aktivnosti predstaviti široj publici.
Prvi deo projekta realizovan je od 4. do 13. oktobra prošle godine u selu Gostuša, u vidu konzervatorskog kampa i stručne konferencije, a organizovane su bile i radionice izrade crepulja i tradicionalne pripreme i pečenja hleba, obilasci sela i objekata na kojima su se odvijale radionice starih zanata i tradicionalnih građevinskih tehnika.
Gostuša je selo na 800 metara nadmorske visine, u podnožju Stare planine. Poznato je i po tome što u njemu postoji 36 vodenica na potocima reke Gostušice, ali su mnoge od njih urušene i ostali su samo temelji.
Selo koje je udaljeno oko 30 km od Pirota prepoznatljivo je po svojoj arhitektonskoj autentičnosti, jer prilikom gradnje kuća nije korišćen vezivni materijal, već su ređani kamen i drvo, a krovovi su od kamenih ploča.
Podsetimo, Evropska priča o nasleđu pirotskog sela Gostuša – radionice izrade crepulja i pečenja hleba kao pre 7.000 godina, tradicionalne građevinske tehnike obnove objekata i druge aktivnosti donele su Eleni Vasić Petrović i Fondaciji Arhitekta Aleksandar Radović nagradu Saveta Evrope.
Projekat zaštite sela Gostuša je dobitnik i nagrade Evropa Nostra i gran-prija Evropske unije za 2016.godinu.
Autor:
Lj. F.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
3Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Dobro je da se bavimo hlebom iz crepulje i kućama od kamena. Uskoro će nam samo to i ostati.
Koji je smisao te zastite??? Ta Elena samo zamlacuje narod zarad svoje promocije. Sta imaju od toga zitelji sela. Zasto im drzava ne da novcana sredstva da mogu da odrzavaju objekte autenticno. Sad ako treba da zamene krov treba da traze ploce umesto da stave crep. Sve to kosta???
Ne moze preko reda.
Zasto bi nasa drzava pomogla nekom tamo zabacenom selu? Zbog postojece svesti i savesti, brizi o proslosti, i zelji da se nesto ostavi za buducnost? ha. ha.
Jedini nacin da se drzava natera da da sredstva za bilo sta je da je javnost dovoljno brine o tome, da bi vrh vlasti video pomoc tome kao pozitivnu politicku akciju. Vlast nikad nece pomoci ako nema vajde od toga.