Prijatelji i kolege se opraštaju od Mike Tambure – “Nebeskim sviračima pridružilo se najveće ‘lutajuće’ srce”

“Dragi ljudi nikada ne umiru, oni samo odlaze” – ovim rečima muzičarka Biljana Krstić poručuje da će, iako ga više nema, u sećanju čuvati prijatelja i kolegu Miroljuba Jovanovića kao večito nasmejanog i izuzetno duhovitog. Prijatelji i saradnici se prisećaju anegdota Mike Tambure, koji je juče preminuo posle kraće bolesti, trenutaka u kojima ih je uveseljavao svirkom i šalama i saveta koje je davao onima sa kojima je delio novinarski hleb.

Mikin odlazak nije lako pao njegovoj prijateljici i sugrađanki Biljani Krstić, koja poručuje da je Niš izgubio legendu grada.

Mika je bio i ostao legenda našeg grada, večito onako nasmejan i izuzetno duhovit. Bio je uvek raspoložen i spreman da pomogne i da sarađuje kada su umetnici u pitanju. Bio je drag čovek. Pamtimo ga po njegovim šalama i muzici, ali i po osmehu – kaže članica grupe Bistrik.

Odrastanje uz Miku pamti glumac niškog Narodnog pozorišta Miroljub Nedović, a Jovanovićev odlazak prekinuo je njihovo 40 godina dugo prijateljstvo u koje je stalo mnogo anegdota, druženja i svirki.

Nebeskim sviračima pridružilo se najveće “lutajuće” srce! Moj drug, prijatelj, brat – napisao je Nedović na Fejsbuku.

Miroljub Jovanović u dugogodišnjoj karijeri bio je i pomoćnik upravnika niškog Narodnog pozorišta, pa su iz ovog teatra poručili da se i danas prepoznaje njegov trag koji je tamo ostavio.

Organizatorske sposobnosti, lepršavost, duhovitost, podstrek za lakši rad, ostavile su trag u radu naše kuće. Inovacije koje je uneo u animiranju publike i danas prepoznaju. Bio je poistovećen sa kulturnim razvitkom grada. Narodno pozorište je izgubilo više od poslovnog saradnika – izgubili smo prijatelja… Ostaje u našem sećanju – objavili su iz ove ustanove.

U sećanju ga čuvaju i oni koji su svih “7 kora novinarskog hleba” prvi put zagrizli uz njega, ali i oni koji su ga veliki deo života sa njim delili.

Kao urednik na radiju, piše u onlajn dnevniku novinarka Vesna Zakonović Arežina, Jovanović je imao vere da joj još kao tinejdžerki poveri mikrofon u radijskom studiju. Uz njega je, dodaje, napravila prve korake i krenula ka višedecenijskoj radijskoj karijeri.

Ulazim u hotel Ambasador da sačekam kraj tatine smene i čujem svog Zakona kako nekom objašnjava da ima ćerku koja od svoje pete godine svima priča da će raditi na radiju. Prilazim pultu pored koga sa tatom stoji izvesni Miroljub Jovanović, saznajem da je on urednik Belle Amie radija i da ako stvarno želim da radim, mogu da počnem već sutra. Tinejdžerka od sedamnaest leta se sa tatom i Mikom koga je upravo upoznala penje na petnaesti sprat Ambasadora da uradi probni snimak i kada joj Mika pokaže mikrofon, namigne i pita da li zna šta je to, oduševljeno seda za sto i čeka dalje instrukcije. Čitam tekst sa papira koji mi je Mika prosledio, vidim osmeh na licu svog budućeg prvog, pravog radijskog urednika i tog leta menjam u sve tri smene svoje starije kolege. Stiže septembar, Mika pita da li želim da ostanem i hoću li moći i da radim i da idem u školu. Skačem i oduševljeno ga grlim, obećavam da ću sve da stignem i da nemam nameru da ikada napustim radio – napisala je voditeljka.

Kolega neopisivog duha i neverovatne duhovitosti – kao takav urezao se u pamćenje mladih kolega sa televizije na kojoj je radio, koji kažu da je svojim duhovitim opaskama uvek gađao pravo u centar, a umeo je da se šali na tuđ, ali i na svoj račun.

Na pitanja „Kako si Miko?“ uvek je odgovarao „Tužno i svečano“, pričaju oni koji su se na poslu susretali sa njim. Ovakvim šalama svedoče da je uvek uspevao da im izmami smeh od srca.

Pre 2 godine bili smo na Filmskim susretima na Letnjoj pozornici. Imao sam samo novinarsku propusnicu, ali ne i kartu za sedenje. Sve je dupke bilo puno, sve osim jednog reda po sredini negde u trećem parteru. Dođem, vidim iznad sede Mika i Jovan Šurdilović. Pitam zašto je ovaj red prazan. Mika mi odgovara ko iz topa: “To su mesta za gradonačelnika i njegove. Šta te briga slobodno sedi, niko neće smeti da te podigne, misliće da si ti gradonačelnik, ovi ionako ni ne znaju kako on izgleda.” Ne sećam se koji smo film gledali jer sam celo veče slušao njegove duhovite opaske. Kog je žanra film bio, takođe ne pamtim, ali Šurda i ja smo se neprestano smejali – prepričava Mikin mladi kolega.

Dugogodišnji saradnici na regionalnoj televiziji Belami, na kojoj je radio kao urednik i novinar, opisuju ga i kao čoveka punog energije, spremnog da pomogne, dragog kolegu, oca i dedu. Kao i grad, ni oni neće zaboraviti “lika koji je utisnuo pečat u kulturu Niša unazad par decenija”.

Riknula nam mikseta. Mika ulazi i kaže ajde idemo. Penjemo se do radnje muzičkih instrumenata. Prilazimo jednoj mikseti, on pita ozbiljno par stvari i kaže: „Odlično uzimamo je!“ I uze je čovek u ruke. Ja ga pratim. Prodavac zinuo u čudu… Mi odlazimo sa miksetom. Ja mu kažem da će zvati policiju. On se nasmeje i kao da je tek tada shvatio (a nije), vraća se i još zaleđenom prodavcu kaže „Piši Mika Tambura, Petica“ i odosmo… – prepričava anegdotu novinarka Marijana Prokopović.

Komemoracije za sada neće biti zbog situacije sa virusom korona, navode njegove kolege, a sahrana Mike Jovanovića biće 5. decembra u 14:30, objavila je porodica.

Oni koji odlaze, nikad ne umiru. Oni su uvek u našim srcima, čuvamo ih i tu će ostati dok smo i mi živi – zaključuje sećanja na Miku Bilja Krstić.

Miroljub Jovanović, koga Nišlije pamte pod nadimkom Mika Tambura, preminuo je posle kraće bolesti u 69. godini. Bio je dugogodišnji radnik u kulturi, osnivač kultnog muzičkog sastava „Lutajuća srca“, a poslednjih godina urednik i voditelj na TV Belami.