Promocija knjige “Elastične priče”- misao, emocija i život kao segmenti ljudske duše

Elastične priče može biti knjiga koja je napisana pre 50 godina i biće aktuelna i za 50 godina – tim rečima opisala je novinarka Jelena Stojković književni prvenac pisca Aleksandra Stankova na promociji u Vranju. U zbirci je objedinjeno 14 priča o situacijama, ljudima i sudbinama koje je sretao u svom novinarskom poslu, a u biti svega je duša, kako sam pisac kaže, kao “najelastičnija u univerzumu”.

Stankov je knjigu objavio oktobra prošle godine, a nakon Nišlija i Vranjanci su od autora mogli da čuju više o knjizi i tome kako je nastala.

Knjiga je podeljena na tri celine – misao, emocija i život, kao sveto trojstvo koje definiše čoveka, a kroz koje pisac opisuje životne situacije koji su priča o svima nama.

Zašto “elastične”? To je možda bio i moj smeo stav da dušu pozicioniram kao najelastičniju u univerzumu i hteo sam njome da se bavim jer mislim da ona određuje nas kao pojedince, kao ljude i te tri tematske celine su segmenti naše duše i oni nas oblikuju i predstavljaju takve kakvi jesmo – neko lepši, neko ružniji, ali svakako elastičan. Kada bih preispitivao sebe malo dublje, verovatno bismo svi bili heroji elastičnosti, posebno jer smo odrastali i živimo na ovom podneblju. To je način na koji su priče nastajale – kaže Stankov.

Njegovi likovi su jednostavni i u njima možemo da prepoznamo sebe.

Uglavnom su to ljudi iz mog novinarskog posla, jer u novinarstvu srećemo različite sudbine, živote i duše, a koliko god da se trudimo da im prilazimo profesionalno i da to bude deo posla od 9 do 17 i da tu priču zatvorimo kada tekst bude objavljen – ako i mi imamo dušu to ostane da živi u nama, da se kotrlja i nalazi neki svoj prostor. Ti likovi su se razvijali, nisam mogao da ih izbacim iz sebe, osim da im podarim neku priču – objašnjava.

---

Situacije u pričama filmske, emocije uvek aktuelne, likovi “božji ljudi” današnjice

Na promociji knjige u “Medijskom skloništu” su, pored pisca, govorili i novinarka Jelena Stojković i izdavač Ivan Drljača, a situacije o kojima je Stankov pisao ocenili su filmičnim.

Stojkovićeva, ipak, izdvaja način na koji pisac opisivao likove i kaže da “ne možeš da ih ne zamisliš dok čitaš” .

Vrlo posvećeno je radio na opisivanju tih ljudskih crta, gestova, mnogo više nego situacija. Ako mislite da pročitate jednu priču pre spavanja, od toga nema ništa, pročitaćete najmanje tri, prosto vas vuku. Do poslednje priče sve vreme me je vodila misao kako ovo može biti knjiga koja je napisana pre 50 godina i kako će biti aktuelna i za 50 godina. To su emocije koje ne mogu da prođu. Njegovi likovi mogu biti “božji ljudi” na neki način, ima u opisivanju tog segmenta kao što je Bora opisivao božje ljude. Do poslednje priče kada je Aleksandar smestio ovu knjigu u svoje vreme, svoj trenutak i knjiga se završava rečenicom “Imam koronu” – rekla je Stojkovićeva.

Zbirka priča Aleksandra Stankova izašla je u izdanju kuće “Agnosta”.

Inače, pisac već radi na jednom romanu i kaže da već ima dovoljno priča i za novu zbirku.