Promocija knjige o ratnom putu najodlikovanijeg Gvozdenog puka od 1912. do 1918.
Istorijska svedočanstva o odgovornosti srpskog naroda u periodu najtežih istorijskih iskušenja u Prvom svetskom ratu, od pretnje okupacijom, represije do mobilizacije i ratnih stradanja, ilustruje najnovija knjiga Ratni put Drugog pešadijskog puka Knjaz Mihajlo – Gvozdeni puk autora Darka Žarića, istoričara u prokupačkom Muzeju. Promocija knjige je zakazana za večeras u Galeriji Muzeja od 19 sati, a ulaz za sve zainetresovane je slobodan.
Knjiga je štampana povodom 110. godina od mobilizacije i, između ostalog, opisuje put Gvozdenog puka, najodlikovanije jedinice u Velikom ratu, počev od Kumanovske bitke i učešća te jedinice u oslobođenju Kosova i Metohije i Makedonije 1912. do proboja Solunskog fronta i oslobađanju srpskih gradova od 1916. do 1918. godine.
Knjiga govori o odgovornosti srpskog naroda u periodu kada je oružani otpor jedina mogućnost očuvanja slobode i identiteta kulture Srbije. Ratni put Gvozdenog puka je svedočanstvo o “nevoljnim ratnicima i odlučnim patriotama” koji su bili svesni svoje uloge uprkos ljudskoj bojažljivosti za sopstveni život, ali su ostali dosledni u borbi za očuvanje svoga naroda, ne žaleći da to plate svojim životom. U takvim okolnostima, heroja nije manjkalo – kaže između ostalog Saša Marković, recenzent knjige.
Gvozdeni puk je svoju ratnu misiju završio 1918. godine, nakon što je jedinica aktivno učestvovala u oslobađanju Niša, Aleksinca, Ražnja, Paraćina, Zrenjanina i Kikinde, a tokom svih borbi u Prvom svetskom ratu iz te jedinice poginulo je 2.974 vojnika i podoficira i 84 oficira.
Autor:
Lj.M.
Povezane teme
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
1Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Neki hoće jedinstvo sa najodlikovanijom srpskom zastavom, hoće deo njene slave, ali, njihovi dedovi bejahu u austrougarskoj uniformi, surovo, tako je.